Na koji način se oporezuju građevinski objekti u Srbiji?

Oporezivanje promena građevinskih objekata u Srbiji regulisano je Zakonom o porezima na imovinu. Prema ovom zakonu, sve što se menja na građevinskim objektima, a što utiče na promenu vrednosti nepokretnosti, može rezultirati povećanjem iznosa poreza na imovinu.

To zavisi od procene nadležnog organa koji utvrđuje novu tržišnu vrednost objekta nakon izvršenih promena, a ovakve situacije obično se dešavaju kod renoviranja, dogradnje ili drugih značajnijih unapređenja.

Sa druge strane, u Srbiji su poreske stope na promet različitih vrsta građevinskih objekata regulisane Zakonom o porezu na dodatu vrednost (PDV). Prema ovom zakonu, opšta stopa PDV-a za promet građevinskih objekata je 20 odsto. Međutim, postoje i određeni slučajevi gde se primenjuje niža stopa od 10 procenata.

Po nižim stopama oporezuje se izgradnja stanova i poslovnih prostora koji se koriste za stanovanje, ako površina jedinice ne prelazi 150 kvadratnih metara ili ako se prvi put stavljaju u promet ili daju u zakup u roku od dve godine od završetka izgradnje.

Takođe, po istoj stopi od 10 odsto oporezuje se izgradnja stambenih zgrada za socijalno stanovanje, kao i stambenih jedinica za izbeglice i raseljena lica.

Prema Zakonu o PDV-u, prvi prenos prava raspolaganja novoizgrađenim građevinskim objektom, kao i prenos objekata kod kojih je ugovoren obračun PDV-a, oporezuje se po posebnoj stopi od 10 ili 20 odsto u zavisnosti od toga da li se radi o stanu ili poslovnom prostoru.

Montažni objekti koji su izgrađeni sa namenom korišćenja za stanovanje, a nisu povezani sa zemljištem, oporezuju se po opštoj stopi od 20 procenata jer nemaju status objekta.

Odredbe Zakona o PDV-u propisuju da se prenos prava raspolaganja stambenim objektima i ekonomskim delovima objekta oporezuje po posebnoj stopi PDV-a od 10 odsto. Na prenos prava raspolaganja poslovnim prostorom, garažom i garažnim mestima, porez se obračunava i plaća po opštoj stopi od 20 odsto.

Kada je reč o stambenim zgradama ili kućama, one se definišu kao objekti koji su namenjeni isključivo za stanovanje, kao i zgrade koje su delom namenjene stanovanju, a delom u druge svrhe. Stambena zgrada je objekat namenjen za stanovanje i koristi se za tu namenu, a sastoji se od najmanje tri stana. Porodična kuća se tretira kao objekat za stanovanje, a sastoji se od najviše dva stana. Stambeno-poslovna zgrada je zgrada koja se sastoji od najmanje jednog stana i jednog poslovnog prostora. Poslovna zgrada je namenjena za obavljanje delatnosti i koristi se za tu namenu, a sastoji se od jednog ili više poslovnih prostora.

Poreznici navode da je do 2021. godine određivanje poreskog obveznika poreza na dodatu vrednost bilo drugačije nego sada. Promenom odredbe Zakona, definisan je kriterijum od 500.000 dinara bez PDV.

Ispod ove vrednosti prodaje dobara ili usluga, poreski dužnik je lice koje je pružalac dobara i usluga. Ono je dužno da na fakturi iskaže porez na dodatu vrednost i da ga plati.

Ukoliko je iznos fakture preko 500.000 dinara bez PDV-a, obveznik PDV-a je primalac koji tada porez treba da obračuna po reverse charge mehanizmu.