Proizvodnja staklenih vlakana sve unosniji biznis zbog upotrebe u građevinarstvu

Industrija staklenih vlakana u Srbiji poslednjih godina pokazuje postepeni rast i sve veću orijentaciju ka izvozu. Prema podacima međunarodnih trgovinskih baza, vrednost srpskog izvoza proizvoda od staklenih vlakana u 2023. godini iznosila je oko 43 miliona dolara, što je značajan rast u odnosu na prethodne godine. Najvažnija izvozna tržišta su Mađarska, Poljska i Italija, dok deo proizvodnje odlazi i u Bosnu i Hercegovinu i Rumuniju.

Evropsko tržište staklenih vlakana trenutno raste po prosečnoj godišnjoj stopi (CAGR) od tri do pet odsto, dok globalno beleži nešto brži rast – i do osam procenata godišnje, zahvaljujući potražnji u energetici, transportu i građevinarstvu.

Srbija, iako manji proizvođač u regionalnim okvirima, ima potencijal da beleži znatno brži rast – prema nekim procenama i do 14 procenata godišnje u periodu do 2029. godine, posebno ako se uloži u modernizaciju proizvodnje i razvoj proizvoda više dodate vrednosti.

Mašinski inženjer Ivan Lukić iz firme ILU term u razgovoru za Biznis.rs kaže da u poređenju sa regionalnim konkurentima, Srbija ima prednost jer je u blizini EU tržišta i ima povoljne logističke uslove, ali zaostaje za državama kao što je Turska, čiji izvoz prelazi 150 miliona dolara godišnje.

“Ako država i privreda zajednički usmere investicije ka energetski efikasnoj proizvodnji i inovacijama u oblasti kompozitnih materijala, Srbija bi do 2030. mogla da poveća izvoz staklenih vlakana na preko 60 miliona dolara, a u optimističnom scenariju i prema 100 miliona, pozicionirajući se kao regionalni centar za razvoj naprednih materijala”, navodi Lukić.

Proces proizvodnje staklenih vlakana počinje izborom i pripremom sirovina. Najčešće se koriste silicijum-dioksid, krečnjak, dolomit, aluminijum-oksid i bor-oksid. Ove komponente se pažljivo doziraju i mešaju kako bi se dobila homogena smesa, koja se potom topi u peći na temperaturama između 1.400 i 1.600°C.

“Rastopljeno staklo se zatim provlači kroz metalne ploče sa hiljadama mikroskopskih otvora – takozvane bushing ploče – pri čemu nastaju tanke niti prečnika od pet do 20 mikrometara. One se potom hlade, premazuju specijalnim sredstvima za vezivanje i namotavaju u kalemove. U zavisnosti od daljih potreba, vlakna se mogu koristiti kao za tkanine, trake, pređe ili za ojačavanje plastike i gume”, objašnjava naš sagovornik.

U industrijskoj praksi postoji više tipova staklenih vlakana, a među najzastupljenijima je e-staklo (Electrical glass) koje se najčešće koristi zbog dobre mehaničke čvrstoće, niske cene i odlične otpornosti na električnu provodljivost. Ova vrsta ima upotrebu u elektroindustriji i građevinarstvu.

“Staklena vlakna imaju ogromnu ekonomsku i tehnološku vrednost jer omogućavaju izradu kompozitnih materijala, kao što je kombinacija staklenih vlakana i polimernih smola. Ti materijali zamenjuju metalne komponente u mnogim oblastima”, pojašnjava Lukić.

On dodaje da se u građevinarstvu, vlakna koriste za armiranje betona i izradu izolacionih materijala, fasadnih panela i cevi otpornih na koroziju.

U energetskom sektoru koriste se za proizvodnju lopatica vetroturbina i izolacionih elemenata. Takođe, brodogradnja i sport (na primer, štapovi, daske, šipke) predstavljaju oblasti gde je otpornost i fleksibilnost ovog materijala nezamenjiva.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti proizvodnje staklenih vlakana u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
QTEX DOO	21.780.000	62.000,00
THERMOWOOL D.O.O. ŠID	163.749.000	-218.4374.000
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Kada je reč o domaćem tržištu, podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da se delatnošću proizvodnje staklenih vlakana bave samo dva preduzeća.

Mlada firma Qtex iz Subotice posluje u okviru ove delatnosti od 2023. godine. Iako je mikro preduzeće prema veličini, Qutex je uspeo da za samo godinu dana svoju dobit poveća sa 6.000 dinara u 2023. na 62.000 dinara u 2024. godini.

Drugo preduzeće koje posluje u okviru ove delatnosti je prema veličini razvrstano kao srednje i nalazi se u Šidu. Firma Thermowool posluje u okviru delatnosti proizvodnje staklenih vlakana od 2018. godine.

Thermowool je porodična firma sa više od dve decenije iskustva u oblasti izolacionih materijala.

“Tokom godina izgradili smo ugled zahvaljujući saradnji sa internacionalnim klijentima i brojnim uspešno realizovanim projektima širom Austrije, Nemačke i drugih evropskih zemalja, koji svedoče o visokom kvalitetu proizvoda i usluga. Glavni cilj usmeren je na razvoj i inovacije u oblasti termoizolacionih materijala”, navodi se u zvaničnom predstavljanju ove firme.

Staklena vuna, kao jedan od njihovih ključnih proizvoda, predstavlja održiv i ekološki prihvatljiv materijal koji doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida. Lako se obrađuje i transportuje, u potpunosti je reciklabilna, ne gori i odlikuje se izuzetnim odnosom kvaliteta i cene.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je u periodu od 2022. do 2024. godine prihod ove delatnosti – u kojoj za sada posluju samo dve firme – porastao sa 2,5 miliona dinara na čak 185,5 miliona dinara