Veći porez na imovinu za Beograđane u 2026. godini

Na sednici Skupštine Grada Beograda usvojene su izmene Odluke o lokalnim administrativnim taksama, kao i odluka o utvrđivanju prosečne cene kvadrata odgovarajuće nepokretnosti za potrebe obračuna poreza na imovinu za 2026. godinu.

Kako je objasnila gradska sekretarka za finansije Katarina Čubrić, izmene odluke o lokalnim administrativnim taksama usklađene su sa indeksom rasta potrošačkih cena na malo.

„Praktično smo uskladili prošlogodišnje lokalne administrativne takse sa inflacijom, odnosno rastom potrošačkih cena“, navela je Čubrić, dodajući da se odluka donosi svake godine do 31. oktobra.

Kada je reč o prosečnoj ceni kvadrata nepokretnosti, koja služi kao osnova za obračun poreza na imovinu, Beograđani će u 2026. godini plaćati oko pet do 5,45 odsto veći porez.

Prema rečima Čubrić, to povećanje proizlazi iz stvarnog stanja na tržištu nekretnina.

“Cene stanova su značajno porasle, posebno u centralnim zonama, dok je rast cena stambenih kuća i poslovnog prostora bio nešto manji“, precizirala je sekretarka.

Podsetimo, Grad Beograd ima 14 poreskih zona, a prosečne cene određuju se na osnovu cena koje su ostvarene u prometu tokom godine. Odluka o utvrđivanju prosečnih cena u skladu sa zakonom mora biti doneta najkasnije do 30. novembra.

Kada i kako nastaje obaveza plaćanja poreza?

Građani koji su tokom 2025. godine kupili, sagradili ili evidentirali nepokretnost treba da znaju da poreska obaveza nastaje od trenutka sticanja, a obračunava se proporcionalno do kraja godine. Isto pravilo važi i obrnuto – ako ste imovinu prodali, srušili ili izbrisali iz evidencije, porez plaćate samo do datuma promene, ne za čitavu godinu.

Ako postoji pravo na oslobođenje – ono se priznaje samo za deo koji ispunjava zakonske uslove. Zakon o porezima na imovinu jasno propisuje slučajeve oslobođenja i nijedna lokalna samouprava ne može ih samostalno proširivati. Iako su izuzeci brojni, svi su striktno definisani i zahtevaju dokazivanje u poreskom postupku.

„Nepokretnosti koje su u vlasništvu države, grada ili institucija koje se finansiraju iz budžeta (poput škola, bolnica i ministarstava) potpuno su oslobođene poreza. Zanimljivo je da to oslobođenje važi i ako se nepokretnost daje u zakup, ali isključivo ako ostaje u okviru javne svojine“, kaže poreski savetnik Milan Radošević.

Strane ambasade i konzularna predstavništva takođe nemaju obavezu plaćanja poreza na imovinu po principu međunarodnog reciprociteta, osim ako zgrade koriste u komercijalne svrhe. Crkve i verske zajednice, spomenici kulture i istorijska dobra spadaju u kategoriju koja ne plaća porez dok se objekti koriste u kulturne svrhe. Davanje u zakup automatski ukida to pravo.

Pretvaranje neobradivog zemljišta u obradivo donosi petogodišnje oslobođenje, ali samo ako zemljište nije dato trećim licima radi prihoda.

Zakon posebno prepoznaje objekte koji služe primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji – staje, silose, skladišta, plastenike, pa čak i objekte za uzgoj riba ili gljiva.

Poresko oslobođenje mogu ostvariti i fizička lica koja ne vode poslovne knjige, ali pod uslovom da objekat zaista koriste za poljoprivrednu delatnost ili da objekat nije dat u zakup trećim licima duže od 183 dana godišnje, bilo neprekidno ili povremeno.

Za pravna lica i preduzetnike dodatni uslov je da im poljoprivreda bude pretežna registrovana delatnost, što se dokazuje izvodom iz statističkog registra.

Prema rečima poreskog savetnika Milana Radoševića, oslobođenje od poreza primenjuje se i na puteve, pruge, aerodromske piste i kejeve koji su u javnoj svojini i ne koriste se za prihod. Slično važi i za vodno zemljište i objekte, ali samo ako su upisani u katastar vodnog dobra – ribnjaci kao komercijalni objekti ne potpadaju pod ovaj izuzetak.

Zakon takođe precizira slučajeve kada se zemljište ispod objekata ne oporezuje – na primer, ako njegova vrednost nije iskazana u knjigama ili ako se radi o podzemnim objektima.