Nemačke javne finansije 2025. završile sa 127,3 milijardi deficita

Jesu li klimatska tranzicija i odbrana krivi što deficit u javnim finansijama raste na svakom nivou u Nemačkoj – uprkos povećanim prihodima? Prošle godine zbirni deficit saveznog, pokrajinskih i lokalnih budžeta narastao je na 127,3 milijardi evra.

Rupa u nemačkim javnim finansijama time je narasla za 22,9 milijardi evra od prethodne godine i otprilike se izjednačila sa onom iz energetske krize 2022.

Za razliku od te godine, kada je samo federalni budžet bio u deficitu, 2025. manjak se pojavio u kasama na svim administrativnim nivoima. Zato se taj minus sada reflektuje na zaduženost države.

U prvoj godini rata u Ukrajini, naime, država je uprkos vanrednoj situaciji uzela manje kredita nego što je planirala.

Prošle godine, zbirni deficit lokalnih zajednica je sa 31,9 milijardi bio veći nego ikada od nemačkog ujedinjenja 1990.

Deficit nemačkog budžeta se istovremeno od prethodne godine povećao za dve trećine, na 85,4 milijardi evra, jer se vlada zadužila za finansiranje obnove infrastrukture, klimatsku tranziciju i odbranu.

Pokrajine su, pak, svoj ukupni deficit prepolovile na 8,7 milijardi evra. Tri četvrtine deficita uknjižili su gradovi-pokrajine, dok su Baden-Virtemberg, Bavarska, Hesen, Porajnje-Falačka i Saksonija godinu završile sa budžetskim suficitom.

Prihodi nemačkih budžeta 2025. su porasli za 5,2 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, ali izdaci su rasli više, za šest odsto. U brojkama, prihodi federacije, pokrajina i lokalnih zajednica sabrali su se na 2.081 milijardu evra, a rashodi na 2.208 milijardi.