Nova evropska Superliga u fudbalu, između profita i odbacivanja nepoželjnih

U evropskom fudbalu po svoj prilici dolazi do raskola kroz koji je već prošla klupska košarka na Starom kontinentu pre nešto više od dvadeset godina. Naime, vlasnici i upravni odbori nekolicine najjačih, a samim tim i najbogatijih fudbalskih klubova, odlučili su da sprovedu u delo svoj višegodišnji plan o formiranju Superlige (Super League), nauštrb dosadašnjeg zvaničnog UEFA takmičenja Lige šampiona (UEFA Champions League), a posledično tek po šampione fudbalskih liga iz manje bogatih zemalja Evrope.

Nije da je UEFA Liga šampiona bila bog zna kako blagonaklona i pravična prema raspodeli mesta u odigravanju elitnog fudbalskog takmičenja u poslednjih trideset godina, ali sistem bodovanja nacionalnih prvaka i njima na tabeli bliskih timova barem je pratio određen sistem kategorizacije, sa blagom nadom da šampioni iz istočne Evrope, na primer, ponekad i upadnu u poslednju fazu Lige, koja donosi značajne sportske i finansijske rezultate.

Međutim, nova predložena Superliga još više je zasnovana na ekskluzivitetu, zbog čega su se pobunile mnoge bivše i sadašnje zvezde svetskog fudbala.

Osnivači novog takmičenja su 12 klubova, šest iz Engleske i po tri iz Italije i Španije.  Njihovi upravni odbori su navodno obezbedili finansijska sredstva koja značajno nadmašuju ona kojima raspolaže UEFA. Doduše, primetno je da među njima još uvek nema francuskih, nemačkih, niti holandskih predstavnika.

Kakav je budući format takmičenja i zašto je baš sada došlo do “pobune”?

Predloženi plan takmičenja podrazumeva učešće 20 timova, od čega 15 “stalnih” i pet koji bi ulazili kroz posebne kvalifikacije, mada detalji o njima još uvek nisu precizirani. Prvenstvo bi bilo organizovano u dve “konferencije”, nalik NBA ligi, a po njegovom završetku po četiri prvoplasirana tima bi ušla u nokaut fazu kakva danas postoji u Ligi šampiona.

Timovi koji učestvuju u ovoj “pobuni” za sada su Manchester United, Liverpool, Arsenal, Chelsea, Tottenham Hotspur, Manchester City, Barcelona, Athletico Madrid, Real Madrid, Juventus, Milan i Inter.

Zašto baš u ovom trenutku? Zato što je UEFA pravila plan finansijske reorganizacije koji treba da stupi na snagu od 2024. godine, koji se – iako su ga fubalski navijači nazivali “pohlepnim” od strane najvećih klubova jer bi im donosio još veću zaradu na osnovu povećanog broja utakmica i TV prenosa – nije dopao čelnicima fudbalskih klubova Milan i Manchester United. Naime, oni su hteli još veći deo finansijskog kolača.

Poslednja ponuda UEFA na stolu govorila je o podeli vlasničkog udela nad takmičenjem Lige šampiona, po kojoj bi vrhovno evropsko regulatorno telo u fudbalu zadržalo 51 procenat, a udruženje klubova European Club Association dobilo preostali deo. Pogađate, reč je o udruženju u kome upravo najbogatiji klubovi vode glavnu reč. Zato se pretpostavlja da je jučerašnje otvoreno saopštenje o finaliziranju nove Superlige, zapravo, najnoviji ultimatum pobunjenih bogataša posle koga bi UEFA trebalo da poklekne i podeli im još veća prava.

Ipak, u kreiranju nove lige otišlo se predaleko. Kako izveštava Financial Review, prvih 15 klubova u takmičenju podelilo bi jedinstvenu finansijsku injekciju vrednu 3,2 do 3,5 milijardi evra. Poređenja radi, UEFA u ovoj godini raspoređuje tri milijarde evra od sponzora i TV prava na sve učesnike u svojim takmičenjima. Pored toga, navodno je postignut dogovor sa američkom investicionom bankom JP Morgan koji obuhvata “pomoć” svim učesnicima super takmičenja, u iznosu od do 124 do 431,69 miliona dolara po timu, na osnovu “gubitaka koje su pretrpeli za vreme pandemije korona virusa”.

I dok najbogatiji obaraju ruke međusobno kako da se što više obogate, gotovo je sigurno da “preostala ekipa”, u koju spadaju i pripadnici balkanskih liga, neće dobiti bolje pozicije kako god da se ovo natezanje završi. Svejedno da li će UEFA reorganizovati svoja takmičenja ili će Superliga uskoro otpočeti, prostor za učešće u njima biće sve manji za klubove koji ne mogu da se podiče velikom popularnošću i platežnom moći.

Zbog ovakvih tendencija pobunile su se neke od najvećih fudbalskih zvezda u istoriji. Primera radi, ser Aleks Ferguson (Sir Alex Ferguson), legendarni višedecenijski trener Manchester Uniteda, prokomentarisao je da se odluke porodice Glejzer (Glazer), u čijim rukama je mančesterski klub, direktno suprotstavljaju osnivačkom načelu nekada radničkog sportskog udruženja. Čelnici engleske Premijer lige najavili su čak da će rigorozno da kazne pomenutu šestorku iz ove zemlje, i to možda čak izbacivanjem iz nacionalnog takmičenja, ukoliko pokrenu Superligu…

Kako god da se završi ova priča, povrataka nazad više nema, i u naredne dve-tri sezone sigurno ćemo gledati izmenjen format najelitnijeg kontinentalnog fudbalskog takmičenja. Pitanje je jedino da li će to biti pod okriljem UEFA ili udruženja najbogatijih klubova.