NOVE MERE OHRABRIĆE PRIVREDU Srbija pokazala žilavost i otpornost u korona krizi, ocenjuje Ćulibrk

Nove mere podrške preduzećima ohrabriće poslodavce da nastave da rade i jače u „novoj realnosti“ koju je izazvao korona virus, a na čije je udare srpska ekonomija i privreda pokazala priličnu žilavost i otpornost, ocenjuje za Tanjug generalni direktor „Telekoma Srbija“ Predrag Ćulibrk.

Primena savremenih digitalno-tehnoloških rešenja i promena modela poslovanja u kompanijama, ali i malim preduzećima, obezbediće da rast Srbije bude i u narednoj godini iznad evropskog proseka, uveren je Ćulibrk.

Veruje da će država u narednom periodu doneti još dodatnih ciljanih ekonomskih mera, što sve treba, kaže, da osnaži i pogura poslodavce da krenu u nove projekte uprkos krizi koja trese svet.

Jako je važno za poslodavce, poručuje Ćulibrk, da im se sačuva optimizam i da dobiju i prime poruku:

„Nemojte da brinete, država je zajedno tu sa vama. Vi ste potrebni državi onoliko koliko je država potrebna vama“.

„Trzavice“ između svetskih giganata Amerike i Kine, Brisela i Vašingtona, kao i problem Bregzita koji još traje, tlo su na koje je došla korona, a upravo u takvom stanju, svetske ekonomije i raspodele moći kapitala, globalnog strahovanja i pesimističnih prognoza, srpska privreda je, ne slučajno, pokazala „žilavost“ i otpornost na velike udare, smatra Ćulibrk.

Da je domaća privreda pokazala otpornost pokazuju, kaže, ne samo podaci domaćih institucija, već i procene MMF i Svetske banke.

U najlošijem scenariju, dodaje, Srbija će u ovoj godini imati minus 3 posto rasta, odnosno pada, i to je ono što našu zemlju svrstava na prvo mesto u Evropi za 2020. godinu, a kako je rekao, daje optimizam za nastavak ubrzanog razvoja, čiji zamah iz proteklih godina je omela korona.

On podseća, da je 2014. godine, kada su mere fiskalne konsolidacije krenule da se realizuju, teško bilo da se prihvate, ali da je zahvaljujući njima, Srbija sa mnogo jačim kapacitetom dočekala nalet pandemije.

„Sve to je uticalo na jačanje Srbije u svakom pogledu, da je sa mnogo većim kapacitetom dočekala virus“, kaže direktor „Telekoma“, uz osvrt i ocenu 2008. godine i tadašnju ekonomsku krizu, za koju kaže da je tada bila pogubnija od današnje svetske krize izazvane Covid-19.

Na pitanje zašto smatra da je naša privreda, u poređenju sa ekonomija sličnog obimna, bolje prošla, uz sve probleme koji postoje, Ćulibrk smatra da je to zato što se proteklih godina radilo na regionalnoj ekonomskoj diversifikaciji ukupne ekonomije.

Prema njegovoj oceni najgore je prošlo iako je početni udar korone pretio da napravi potpuni kolaps svetske ekonomije.

„To se nije desilo, a naročio se nije desilo kod nas“, kaže on.

Razlog za krah pojedinih privreda je, prema njegovim rečima,to što su bazirale svoje ekonomije na jednom stubu privrede, na primer, na turizmu.

Poslovanje neće biti isto posle pandemije

Na pitanje koji segmenti privrede mogu da očekuju rast i kako on vidi buduće modele poslovanja, Ćulibrk odgovara da u načinu poslovanja verovatno više ništa neće biti isto kao pre pandemije.

Zbog zatvaranja granica i socijalnog distanciranja, brojni sektori kao što su turizam, aviosaobraćaj odnosno transport, maloprodaja, industrija zabave, preko noći su pretrpeli ogromne gubitke.

Najveći trgovinski lanci sveta su zatvorili hiljade prodavnica, međutim, paralelno, u isto vreme se ulažu milijarde u onlajn prodaju svojih proizvoda.

Taj proces bi se inače, u „normalnim“ okolnostima, desio pre ili kasnije, ali za tri do šest godina, dok se danas transformacija poslovanja dešava „preko noći“.

Nekim sektorima kao što je avio transpot na primer, trebaće više godina da se vrate na nivo pre pandemije.

Smatra da baš zato treba tražiti nova rešenja i poslovne modele koji će pre svega da se baziraju na tehnološkim inovacijama.

Digitalizacija je budućnost razvoja ekonomije

Robotika, automatizacija proizvodnje, primena dronova, veštačka inteligincija, 5G tehnologije, prema njegovim rečima, ključ su za budućnost razvoja ekonomija.

Ćulibrk je ubeđen da kada je reč o uticaju kovida na ekonomiju i zdravstvo, da je najgore za nama, ali napominje da neće biti lako ni jednoj zemlji i da je baš u takvim okolnostima važno da se ne čeka sa realizacijom novih poslovnih ideja.

„Kompanije koje su bile digitalno orijentisane i pružale svoje servise i usluge građanima, potrošačima, njihova vrednost se uvećala“, navodi on i to ilustruje procenama iz sveta da će onlajn trgovci povećati prihod u ovoj godini za 150 milijardi dolara.

E-komerc je velika šansa i perspektiva, naročito za ljude koji imaju preduzetnički duh i razmišljaju uvek malo više unapred, dodaje generalni direktor „Telekoma“.

Pokazalo se, kaže Ćulibrk, da je strategija digitalne transformacije naše zemlje bila, kako je rekao „vizionarska“, i da treba dodatno dati tom segmentu „malo gasa“ ocenjujući da je perspektiva Srbije u tom smeru dobra.

Rast svetske ekonomije već od naredne godine

Već od sledeće godine, smatra da će svetska ekonomija početi da beleži više uzastopnih godina rasta a taj rast će, prema njegovoj oceni, u Srbiji biti neuporedivo veći nego što će biti prosek u EU, ili globalno.

Svoje prognoze bazira i na iskustvu pozicije generalnog direktora kompanije „Telekom“ koja je pre oko godinu i po dana krenula sa novom strategijom razvoja i unapređenja sektora usluga interneta i multimedije.

„Značajno smo popravili našu tržišnu poziciju u gotovo svim segmentima, naročito interenet i televiziju“, kaže Ćulibrk navodeći rezultate usvajanja novih poslovnih modela u kompaniji.

Pokazalo se, dodaje, da je u vremenu pandemije, industrija u kojoj posluje „Telekom“, pretrpela manje udaraca od brojnih drugih sektora.

Jednu od važnih lekcija koju nam je korona virus održao, prema mišljenju Ćulibrka, je i to koliko je važno u zemlji imati različite lance snabdevanja robama i uslugama, digitalno transformisati ekonomiju ali i očuvati poverenje između države, poslodavaca i zaposlenih.