Obračunavanje kamate na kamatu protivustavno za sve osim za banke

Zvanična zatezna kamatna stopa u Srbiji trenutno je devet odsto. To je cena koju plaćamo za kašnjenje u namirivanju obaveza. Međutim, ova visina stope važi samo ako nekim drugim zakonom nije preciziran drugačiji iznos. Tako je, na primer, kod poreskih dugova ovaj procenat veći i trenutno iznosi – 11 odsto.

„Poreski obveznik koji ne izvrši uplatu poreza utvrđenog u poreskoj prijavi, odnosno rešenjem Poreske uprave, biće kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara“, stoji u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ova kazna pre nekoliko godina bila je i deset puta veća i iznosila je 50.000 dinara, ali bar kada je reč o porezu na imovinu građana – nikome nije naplaćena, piše N1.

To, međutim, ne znači da novčana kazna ne može da bude velika po osnovu neplaćanja nekog drugog poreza – isti član zakona propisuje da građani za poreske prekršaje mogu da budu kažnjeni minimum 5.000 dinara, a najviše – 150.000 dinara.

„Kada je u pitanju plaćanje kamate za neblagovremeno plaćene javne prihode, odnosno docnju u ispunjenju poreske obaveze, poreski obveznici više ne plaćaju kamatu na kamatu. Ovo pravilo važi počev od 01.01.2013. godine kada su stupile na snagu izmene Zakona o poreskom postupku u poreskoj administraciji“, objašnjava za Biznis.rs poreski savetnik iz PSK Accounting agency, Gordana Aritonović.

Naime, u dotadašnjem Zakonu (do 01.01.2013. godine) na neblagovremeno plaćene javne prihode obračunavala se i plaćala kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom konformne metode obračuna.

„Upravo je problem bio u konformnoj metodi obračuna, koja omogućava obračun kamate na kamatu. Tačnije, najčešće se kamata obračunavala i pripisivala na mesečnom nivou. Primenom konformne metode obračunata kamata za jedan mesec se pripiše osnovnom dugu i onda se naredni mesec na taj celokupan iznos ponovo računa kamata. Ovo je praktično obračun kamate na kamatu, jer vam se osnovni dug, kao i osnova za obračun kamate, iz meseca u mesec uvećava zbog pripisa kamate osnovnom dugu“, kaže Aritonović.

U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji važi od 01.01.2013. godine. na neblagovremeno plaćene javne prihode obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto.

Upravo primenom prostog interesnog računa onemogućava se obračun kamate na kamatu. Prost interesni račun podrazumeva da se kamata u svim obračunskim periodima uvek primenjuje samo na osnovni dug. Odnosno, nema pripisa kamate osnovnom dugu u jednom obračunskom periodu, pa računanja nove kamate na celokupan dug, kao što je to slučaj kod konformne metode.

Još jedna novina, koja je povoljnija po poreske obveznike uvedena Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je u primeni od 31.12.2014. godine, odnosi se na redosled namirenja dugovanih poreskih obaveza. Ovom izmenom Zakona redosled namirenja je sledeći:

• Iznos glavne poreske obaveze

• Kamata

• Troškovi prinudne naplate

Dotadašnjim propisima ovaj redosled je bio obrnut, što je bilo veoma nepovoljno za poreske obveznike.

Kako se formira zatezna stopa

Postoji poseban Zakon o zateznoj kamati i on uređuje visinu stope i način obračuna zatezne kamate koju plaća dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze.

Ovaj zakon se primenjuje na sve dužničko-poverilačke odnose koji se ugovaraju saglasno Zakonu o obligacionim odnosima. Zakon o zateznoj kamati takođe definiše obračun zatezne kamate primenom prostog interesnog računa. U skladu sa ovim Zakonom stope zakonske kamate objavljuje Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji i primenjuju se od narednog dana od dana objavljivanja. Tako da je u svakom trenutku poznata visina zakonske zatezne kamate.

Međutim, ovo nije jedinstvena zatezna kamata koja se primenjuje na sve dužničko-poverilačke odnose. Jer sam zakon u članu 8. definiše da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na dužničko-poverilačke odnose za koje su visina stope i način obračuna zatezne kamate utvrđeni drugim zakonom.

„Upravo je to slučaj za Zakonom o poreskom postupku i poreskoj adiministraciji koji definiše da je kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode jednaka referentnoj kamatnoj stopi NBS plus 10 odsto. Odnosno, ova kamata je veća za 10 procenata u odnosu na zateznu kamatu definisanu u Zakonu o zateznoj kamati. Kada pominjemo procente zatezne kamate, bitno je napomenuti da je ovo ukupna stopa kamate na godišnjem nivou. Naime, kamata se uvek iskazuje u procentualnom iznosu na godišnjem nivou, dok obračunski period kamate može biti i kraći – dan, mesec. Ukoliko je obračunski period mesec, onda je mesečna kamatna stopa praktično 1/12 godišnje kamatne stope“, navodi Gordana Aritonović.

Klijenti banaka i dalje plaćaju kamatu na kamatu

Interesantno je napomenuti da iako je Ustavni sud još 2009. godine doneo odluku da je obračun zatezne kamate na kamatu primenom konformnog metoda obračuna kamate protivustavan, banke i dalje imaju pravo da obračun ugovorene zatezne kamate vrše primenom konformnog metoda. Naime, ovo im omogućava član 400. Zakona o obligacionim odnosima, koji definiše obračun kamate na kamatu, tačnije stav 3. ovog člana.

Naša sagovornica naglašava da nije dozvoljeno ugovaranje kamate na kamatu, ali ovakve odredbe se ne primenjuju na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija.

„Tako možete videti u opštim uslovima poslovanja banaka da je i dalje definisana konformna metoda obračuna kamate za pojedine kreditne proizvode. Npr. prilikom obračuna kamate na nedozvoljeni minus, ta kamata se mesečno pripisuje osnovnom dugu i onda se u narednom mesecu računa kamata na celokupan dug, osnovni dug i kamata iz prethodnog perioda“, kaže Aritonović.

To dalje znači da nedozvoljeni minus od nekoliko stotina dinara kroz nekoliko godina može narasti na nekoliko desetina hiljada dinara. Banke uglavnom podnose tužbe sudu za naplatu duga po nedozvoljenom minusu i te tužbe u većini slučajeva dobijaju.

„Apelovala bih na građane da zatvaraju tekuće račune u banci, odnosno ukoliko imaju otvorene tekuće račune koje ne koriste, bolje je da ih zatvore, nego da se kroz nekoliko godina neprijatno iznenade tužbom ukoliko su imali određeni minusni saldo po tom računu“, napominje poreski savetnik iz PSK Accounting agency, Gordana Aritonović.

Šta kada je dug u evrima

Formula „referentna kamatna stopa plus osam procentnih poena“ u Srbiji se koristi za obračun zatezne kamate na dug u dinarima.

Kada dug glasi na evro, zakonska stopa zatezne kamate utvrđuje se kada se referentna kamatna stopa Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uveća za osam procentnih poena. Pošto je evropska stopa na nultom nivou, zatezna kamata na dug u evrima je osam odsto.

Kod drugih stranih valuta, takođe se uzima referentna kamatna stopa koju propisuje centralna banka konkretne države i uvećava se za osam procentnih poena.

Najviša zatezna kamatna stopa trenutno je na dug u turskoj valuti – 27 odsto na dug u turskim lirama. Sledi 16,5 odsto na dug u beloruskoj rublji, pa 13 odsto na dug u ruskim rubljama.