OČUVANA STABILNOST DEVIZNOG KURSA DINARA Analize BIS i MMF potvrđuju ispravnost strategije NBS

NBS proaktivnim delovanjem u poslednjih osam godina uspešno održava relativnu stabilnost deviznog kursa, koja je jedan od nosećih stubova monetarne, finansijske i makroekonomske stabilnosti naše zemlje, navodi se u saopštenju Centralne banke.

Narodna banka Srbije saopštila je da ispravnost njene politike deviznog kursa dinara, koji je relativno stabilan već osam godina, potvrđuju i najnovije studije renomiranih institucija kao što su Banka za međunarodna poravnanja (BIS) i Međunarodni monetarni fond (MMF).

Ovakav pristup održanja relativne stabilnosti deviznog kursa je, dodaje se, u skladu sa ciljanjem inflacije kao osnovnom monetarnom strategijom, a njegovu opravdanost potvrđuju i poslednja istraživanja BIS i MMF.

„Ukupna ekonomska politika, rešenost i odgovornost nosilaca politike da sprovode neophodne reforme, stvaranje podsticajnog poslovnog okruženja, znatno povoljniji izgledi rasta Srbije – sve zajedno čini stabilnost, iz koje proističu poverenje i rast kreditnog rejtinga naše zemlje“, ističe guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

U periodima preovlađujućih pritisaka na jačanje dinara, NBS je delovala proaktivno i kupovala devize, uvećavajući na taj način devizne rezerve i stvarajući zdravu osnovu za očuvanje eksterne pozicije zemlje u uslovima turbulencija na globalnom nivou, navodi se u saopštenju.

NBS je od aprila 2017. do kraja 2019. kupila u neto iznosu preko 5,3 milijardi evra, jačajući na taj način otpornost domaćeg finansijskog sistema na šokove iz međunarodnog okruženja.

U uslovima pritisaka na slabljenje domaće valute, kao što su aktuelne globalne neizvesnosti usled pandemije, NBS je odmereno i oprezno koristila uvećane devizne rezerve i javljala se tada na deviznom tržištu kao neto prodavac deviza, kako bi sprečila negativne efekte koje bi pad dinara imao na građane i privredne subjekte, uključujući one sa obavezama u stranoj valuti.

Ovakav pristup održanja relativne stabilnosti deviznog kursa se tokom proteklih osam godina potvrdio kao optimalan i dokazao kao jedino ispravan u ambijentu još uvek povećanog stepena evroizacije domaće ekonomije, koji se upravo zahvaljujući ostvarenoj i održanoj stabilnosti poslednjih godina smanjuje, ocenjuje se u saopštenju.

„Suprotno popularnoj teoriji po kojoj deprecijacija vodi ekspanziji zahvaljujući povećanoj konkurentnosti domaćeg izvoza, u stvarnom svetu to nije slučaj, naročito za preduzeća sa visokim dugom u stranoj valuti“, konstatuje BIS.

Naprotiv, „deprecijacija može dovesti do znatnih negativnih efekata na bilans stanja preduzeća i do smanjene investicione aktivnosti“, navodi se u studiji.

Ističe se i da je kompanija sa zaduženjem u stranoj valuti, ukoliko nije zaštićena od deviznog rizika (hedžovana) na operativnom nivou, kao izvoznik, ili finansijski (kroz korišćenje instrumenata za zaštitu od deviznog rizika), ranjiva na iznenadne promene deviznog kursa.

Takođe, nedavno objavljena analiza MMF izvodi slične zaključke, da su koristi od deprecijacije domaće valute ograničene i kratkoročne, naročito u slučaju zemalja u razvoju, gde se beleži tek blaga reakcija obima izvoza na slabljenje domaće valute i to u kratkom roku.