Oštar pad prometa na tržištu nekretnina u Hrvatskoj

Hrvatsko tržište nekretnina beleži značajan pad prometa. U prvoj polovini godine prodaja je pala za skoro 15 odsto na nivou cele zemlje, a neslavni rekorder je Splitsko-dalmatinska županija s padom od čak 30 odsto.

U Hrvatskoj se godišnje proda oko 27.000 stanova, većinom u Zagrebu i na obali, gde su cene kvadrata i najviše. No, upravo su nerealno visoke cene dovele do usporavanja tržišta. Osim pomenutog pada od 15 odsto na nacionalnom nivou, Zagreb i Istra beleže pad prodaje od 20 odsto, dok u Dalmaciji čak svaka treća nekretnina ne pronalazi kupca, objavio je HRT.

Dubravko Ranilović, predsednik udruženja poslovanja nekretninama pri HGK, kao glavne uzroke navodi recesiju i globalnu neizvesnost. „Ali ono što najčešće dobijamo u agencijama kao odgovor je da su zapravo cene otišle previsoko“, ističe Ranilović.

S druge strane, agent za nekretnine iz Splita, Anita Lozo, smatra da nije reč o krizi, već o psihološkom trenutku. Prema njenim rečima, tržištu treba vremena da se prilagodi novoj realnosti u kojoj kupci više nisu spremni da plaćaju skoro istu cenu za starogradnju i novogradnju.

„Najvažniji razlog je taj što smo cene starogradnje skoro izjednačili s cenom novogradnje što nije gledajući dugoročno uopšte održivo“, pojasnila je Lozo.

Pad i u Istri

Slična je situacija i u Istri, gde se takođe očekuje korekcija cena. Slabija prodaja se pripisuje smanjenom interesovanju stranih kupaca.

„Cene su dostigle svoj neki vrhunac. Ako znamo da je udeo stranaca u kupovini u Istri dosta veliki, najveći broj kupaca nam dolazi iz zemalja koje su trenutno pogođene krizom, to su konkretno Nemačka i Austrija. Kod njih je situacija i dalje ista i dalje je to neizvesno ekonomski i odrazilo se definitivno na tržište“, kaže agent za nekretnine iz Pule Tina Mihovilović.

Agenti se često susreću s nerealnim zahtevima vlasnika kojima je teško da prihvate da njihova nekretnina ne vredi onoliko koliko su zamislili.

Stručnjaci ističu da bi se situacija na tržištu znatno poboljšala kada bi se skoro 600.000 praznih privatnih stanova stavilo u funkciju. Time bi se povećala ponuda, što bi posledično moglo dovesti i do snižavanja cena.