Pad profitabilnosti ruskih naftnih kompanija u maju

Pad profitabilnosti u ruskom naftnom sektoru tokom maja bio je veoma izražen. Prema analizi kompanije Ejler, EBITDA modelne vertikalno integrisane naftne kompanije smanjena je za 40,7 odsto u odnosu na april i iznosila je 14,5 hiljada rubalja po toni. Glavni razlog bio je nagli pad zarade od prodaje sirove nafte. Profitabilnost tog segmenta prepolovljena je na 5,8 hiljada rubalja po toni. Izvozni netbek za naftu Urals pao je gotovo 1,8 puta, dok je kod marke ESPO smanjen za 23 odsto.

Na rezultate su negativno uticali pad svetskih cena nafte i rast poreskog opterećenja, pre svega poreza na eksploataciju mineralnih sirovina (NDPI). Zbog načina obračuna poreza, koji prati tržišne cene sa određenim vremenskim kašnjenjem, kompanije su se suočile sa većim davanjima upravo u trenutku kada su prihodi počeli da opadaju. Cena Uralsa u maju pala je za oko 10 odsto u odnosu na april, prateći kretanje Brent nafte, koja je pojeftinila nakon vesti o mogućem napretku pregovora između SAD i Irana, prenosi Kommersant.

Analitičari podsećaju da je tokom proleća sektor imao povoljne uslove zahvaljujući visokim cenama nafte izazvanim krizom na Bliskom istoku i stabilnom izvozu. Međutim, korekcija globalnih cena počela je da nagriza profitabilnost proizvodnje. Ipak, uprkos majskom padu, prosečna marža ruskih vertikalno integrisanih naftnih kompanija tokom aprila i maja i dalje je za 42 odsto viša nego u prvom kvartalu ove godine.

Za razliku od proizvodnje sirove nafte, prerada je pokazala veću otpornost. EBITDA modelne rafinerije porasla je u maju za dva odsto i dostigla 15 hiljada rubalja po toni. Tome su doprinele visoke cene goriva na domaćem tržištu. Profitabilnost prodaje benzina povećana je na 71,1 hiljadu rubalja po toni, dok je kod dizela porasla na 67 hiljada rubalja po toni.

Stručnjaci ističu da su trenutno najjači segment sektora upravo rafinerije. Visoke marže na benzin i dizel rezultat su blokade Ormuskog moreuza, koja je podigla cene derivata, ali i početka sezone povećane potrošnje goriva. Zbog toga se očekuje da će finansijski rezultati velikih ruskih naftnih kompanija u drugom kvartalu biti znatno bolji nego u prvom kvartalu i u istom periodu prošle godine, mada će ponavljanje rekordnih aprilskih rezultata biti teško zbog poreskih faktora.

Ipak, analitičari upozoravaju da rizici za drugu polovinu godine ostaju veliki. Ukoliko se obnovi normalan izvoz nafte kroz Ormuski moreuz, moglo bi doći do pada cena sirove nafte i naftnih derivata, što bi smanjilo profitabilnost i proizvodnje i prerade. Dodatni pritisak mogli bi da donesu jačanje rublje i rast globalne ponude nafte usled povećanja proizvodnih kvota zemalja OPEC+. S druge strane, ako cene nafte ostanu relativno visoke, domaća tražnja za gorivom ostane stabilna, a državni mehanizmi podrške preradi nastave da funkcionišu, ruske naftne kompanije mogle bi da zadrže zadovoljavajuću profitabilnost i tokom ostatka godine.