PANDEMIJA PODSTAKLA RAST ŽIVOTNOG OSIGURANJA Na izbor štednje najveći uticaj imaju motivi i mogućnosti građana
AnalizaIntervjuNovacOsiguranjeU fokusu
11.1.2021 12:38 Autor: Ljiljana Begović
Koliko budućnost može da bude nepredvidiva pokazala nam je godina za nama. Zdravstvena kriza uslovila je i rast premija životnog osiguranja u Srbiji, naročito u prvih šest meseci 2020. godine.
Cilj životnog osiguranja je da se obezbedi materijalna sigurnost članova porodice ili drugih korisnika za slučaj smrti osiguranika ili materijalna sigurnost ugovorača osiguranja (najčešće po odlasku u penziju), kao i da se obezbede potraživanja (na primer zaključenje osiguranja života u korist davaoca kredita).
Na kraju 2020. godine u Republici Srbiji poslovalo je 20 društava za (re)osiguranje. Isključivo životnim osiguranjem bave se četiri društva, dok isključivo neživotnim osiguranjem, odnosno i životnim i neživotnim osiguranjem po šest društava.
Društva u stranom vlasništvu beleže preovlađujuće učešće u premiji životnih osiguranja sa 88,3 odsto, premiji neživotnih osiguranja sa 62 odsto, u ukupnoj imovini sa 75,2 odsto, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).
Jedan od vidova osiguranja života pored pokrića rizika prestanka života obezbeđuje i element štednje. Naime, osiguranik ulaže, uplaćuje jednokratno, ili u više rata, premiju koju dogovori sa osiguravajućim društvom, da bi po isteku ugovora stekao pravo na isplatu osigurane sume uvećane za pripisanu dobit.
„Osigurana suma je poznata veličina u trenutku sklapanja ugovora, dok pripisana dobit zavisi od uspešnosti poslovanja osiguravajućeg društva tokom perioda trajanja ugovora. Prednost ovakvog vida osiguranja je što se naslednicima obezbeđuje finansijska zaštita u slučaju prestanka života osiguranika, odnosno u slučaju da je osiguranik doživeo istek ugovora on dobija uložena sredstva, uvećana za prinos i pripisanu dobit“, kaže za Biznis.rs,Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.
Vidovi životnih osiguranja koji prema našem Zakonu o osiguranju postoje, i koji se najčešći koriste u Srbiji su:
– Osiguranje života za slučaj nedoživljenja (smrt)
– Mešovito životno osiguranje – osiguranje života za slučaj smrti
– Rentno osiguranje
– Dopunsko osiguranje od posledica nesrećnog slučaja
– Dopunsko zdravstveno osiguranje
„Mešovito životno osiguranje je jedinstvena prilika za svakog pojedinca da, bez početnog kapitala ili prevelike ušteđevine, na organizovan i efikasan način obezbedi sebe i svoju porodicu u budućnosti, uz uslov da mu to omogućava njegovo zdravstveno stanje, koje je jedan od ključnih faktora“, kažu za Biznis.rs iz tima Štedljivko.
Praktičnost bilo kog vida osiguranja zavisi od samih motiva pojedinačnih klijenata, odnosno šta sa njim žele da postignu. Na primer roditelji žele da osiguraju budućnost svoje dece u materijalnom smislu, bez obzira da li će biti sa njima ili ne, jer su svesni okolnosti koje život nosi sam po sebi i odgovornosti koju su stekli samom činjenicom da su postali roditelji.
„U tom smislu, za roditelje se može reći da je najpraktičnije mešovito osiguranje života, jer ima i pokriće osiguranja života za slučaj smrti roditelja (mnogi kažu „za ne daj Bože“), a ujedno i štednu komponentu („za daj Bože“). Tako roditelj, za oba slučaja, u velikoj meri obezbeđuje stabilnu budućnosti svoje dece u finansijskom smislu“, navodi tim Štedljivko.
Naši sagovornici kažu da praktičnost određuju sami motivi za štednju kroz osiguranje života (školovanje dece, kupovina nekretnine, osnovica za početak biznisa…) a ne nužno obezbeđenje egzistencije za slučaj da roditelja ne bude.
Osiguravajuća društva u Srbiji su 2018. godine zaključila 232.080 novih osiguranja života, a tokom 2019. godine životno osiguranje imalo je 1,7 miliona ljudi. Shodno podacima NBS koji pokazuju da su premije u prvih šest meseci 2020. godine porasle za tri odsto u odnosu na 2019. godinu, možemo doći do procene da je tokom 2020. godine polise životnog osiguranja potpisalo oko 250.000 novih osiguranika.
„Povećano interesovanje delimično je posledica pandemije korona virusa, ali savet svima je da se na korišćenje životnog osiguranja odluče zbog planiranja ličnih i porodičnih finansija, a ne samo zbog trenutne zdravstvene krize“, objašnjava tim Štedljivko.
Naši sagovornici kažu da prilikom odabira prave opcije osiguranja života ono što ljude često buni jeste to što različite kuće daju različita imena paketima i uslugama, te u analizi ponuda, može da deluje kao da je u pitanju mnoštvo mogućnosti, a zapravo ono na šta treba obratiti pažnju jesu lične potrebe, planovi i želje, ali i mogućnosti.
Prema podacima Narodne banke Srbije, u kategoriji životnih osiguranja među osiguravajućim kućama u Srbiji na prvom mestu je Đenerali osiguranje, a slede Viner, Grawe, Dunav osiguranje i DDOR.