Papirni novac je relativno mlad, a već polako nestaje iz upotrebe

Novac je osnovno platežno sredstvo, ima ga u papirnom i metalnom obliku, a u poslednje vreme sve više i u elektronskom. Pre pojave papirnog novca prvo se koristio melalni – kovani novac. Istorijski podaci kažu da su se prve papirne novčanice pojavile u Kini u sedmom veku, dok se u Evropi papirne novčanice koriste skoro 400 godina.

Prvi tragovi pojave papirnog novca i istoriji vežu se za Kinu, tačnije za vreme vladavine dinastije Tang u sedmom veku nove ere. Međutim, kao službena valuta se koristi tek od početka 11. vijeka. Tada se pojavio prvi oblik menice pod imenom đaozi, koju numizmatičari smatraju prvim papirnim novcem u istoriji. Kako bi se suprotstavili falsifikovanju, đaozi su otiskivani višestrukim pečatima.

Stokholmska banka je prva na Starom kontinentu izdala papirnu novčanicu 16. jula 1661. godine. Švedski papirni novac je poslužio kao primer za štampanje ovakve vrste novca i uostalom delu Evrope.

Ovo je bio veliki uspeh u to vreme jer je olakšano plaćanje, s obzirom na to da više nije bilo potrebe za nošenjem velikih torbi sa zlatom i srebrom, a na ovaj način je smanjen i broj krađa. Međutim, sam početak razvijanja ovakvog oblika monetarne politike naišao je najpre na negodovanja, jer su trgovci u to vreme smatrali da njihovo izdavanje predviđa pad državnog monetarnog sistema.

Suočeni sa brojnim prigovorima, da bi izbjegli kritike, švedske vlasti su izdale novčanice sa najmanje 16 sertifikovanih odobrenja od istaknutih i pouzdanih zvaničnika koji su ih svojeručno potpisali. Nakon ovoga, u nadolazećim mesecima, mnoge Evropske vlade i trgovci su ovaj model videli kao siguran, pa su se odlučivali da i sami krenu da štampaju papirni novac.

Za razliku od Švedske, u Srbiji je je papirna novčanica štampana više od 200 godine kasnije, odnosno 1884. godine, a nju je izdala Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije, piše Blic.

Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije, je 2. jula 1884. izdala novčanicu od 100 dinara, plativu u zlatu, izrađenu po klišeu za rezervnu novčanicu od 100 franaka Narodne banke Belgije.

Danas se u svetu koristi više od 170 različitih valuta, a samo osam odsto od ukupnog novca predstavlja fizički novac, ostatak je u elektronskoj formi.

Pre pojave prvih oblika novca, ljudi su plaćanje izvršavali u naturi, te se tokom istorije moglo platiti sapunom, kakaoom, dlačicama iz slonovog repa, žitaricama, životinjskom kožom, perjem, čajem i drugim neobičnim proizvodima.