POČETAK SAMITA EU O FINANSIJSKOM PAKETU Pozicije i dalje udaljene, dogovor neizvestan

Lideri Evropske unije pokušaće na dvodnevnom samitu u Briselu, koji počinje u petak, da približe stavove u vezi sa usvajanjem plana ekonomskog oporavka vrednog 750 milijardi evra, prema predlogu Evropske komisije. Ovo je prvi evropski sastanak uživo na najvišem nivou od početka pandemije.  

Prema prognozama, EU je na ivici najdublje recesije od osnivanja, pa je brzo delovanje od ključne važnosti za ublažavanje ekonomske štete izazvane pandemijom korona virusa, ali lideri 27 država članica EU dolaze u Brisel sa veoma udaljenim stavovima o mnogim pitanjima iz predloga, prenosi Seebiz.

Sporni su iznosi fonda za oporavak i predloženog višegodišnjeg (2021-2027) budžeta EU u vrednosti 1.100 milijardi evra, koji su delovi jednog finansijskog paketa i usvajaju se zajedno konsenzusom svih država, a sporan je i način raspodele sredstava.

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel (Charles Michel) predložio je prošle nedelje da iznos višegodišnjeg budžeta bude 1.074 milijardi evra, ali nije menjao predlog plana za iznos fonda za oporavak od 750 milijardi evra, koji je predložila EK. Taj plan je nazvan „EU sledeće generacije“, a čine ga 500 milijardi evra u vidu grantova i 250 milijardi evra kredita.   

Austrija, Danska, Švedska i Holandija, koje predstavljaju takozvanu Štedljivu četvorku, najavile su da neće pristati na predlog EK. Beč i Kopenhagen traže da budžet bude smanjen na 1.050 milijardi, a Hag i Stokholm se nisu izjasnili o konkretnoj sumi, ali su ocenili da je predložena suma previsoka.

Kada je reč o 750 milijardi evra za fond ekonomskog oporavka, pomenute četiri zemlje negoduju zbog predviđene bespovratne pomoći i traže da se ona odobri u vidu kredita. Holanski premijer Mark Rute (Mark Rutte) rekao je nedavno da ne razume „suludu žurbu“ da se postigne dogovor. Austrijska ministarka za EU, Karolina Edštedler (Karoline Edtstadler) izjavila je početkom nedelje da „ne može da zamisli“ da će sporazum biti postignut na ovom samitu.

Neimenovani diplomatski izvori navode da do pre tri dana nije bilo znakova da bi dogovor mogao da bude postignut, ali da se to promenilo, kao i da postoji veliki pritisak i vidljiv interes većine da se postigne dogovor. Najglasniji zagovornik usvajanja finansijskog paketa je nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je jedna od inicijatora predloga fonda za oporavak.

Najviše očekivanja od usvajanja finansijskog paketa imaju zemlje sa juga Evrope, pre svih Italija i Španija, koje su najteže pogođene posledicama pandemije. Hrvatska takođe očekuje značajnu finansijsku pomoć, a prema rečima premijera Andreja Plenkovića „važno je da ukupan iznos koji bude na raspolaganju bude dvostruko veći nego što je bio u prethodnih sedam godina članstva Hrvatske u EU“, kada se saberu davanja iz budžeta i fonda.