Politička neslaganja utiču na kreiranje američke monetarne politike

Ovogodišnji skup Federalni rezervi u Džekson Holu u Stenovitim planinam bio je poprilično napet i jasno je pokazao koliko je težak put pred američkom centralnom bankom.

U petak je predsedavajući Feda Džerom Pauel (Jerome Powell) u svom glavnom govoru signalizirao da američka centralna banka ide ka smanjenju kamatnih stopa već na narednom sastanku o monetarnoj politici u septembru. Ipak, postoje jasne podele među kreatorima monetarne politike o tome da li je to ispravan potez. Sam Pauel je primetio da je ekonomija stavila zvaničnike Feda u „izazovnu situaciju“.

Donosioci odluka suočavaju se sa inflacijom koja je i dalje iznad njihovog cilja od 2,0 odsto — i raste — dok tržište rada u SAD pokazuje znake slabosti. Ta uznemirujuća realnost, koja politiku vuče u suprotnim pravcima, dodatno je otežana visokim stepenom neizvesnosti o tome kako će se ti faktori razvijati u narednim mesecima.

Konferencija je takođe istakla političke pritiske koji opterećuju Fed. Očekuje se da će oni rasti u narednim mesecima dok predsednik SAD Donald Tramp (Donal Trump) nastoji da ostavi svoj pečat na instituciji koja je možda najistaknutija među onima koje su do sada izbegle njegove pokušaje preuređenja, piše Bloomberg.

Dok je Pauel držao svoj govor, Tramp je rekao da bi otpustio jednu od guvernerki Feda Lizu Kuk (Lisa Cook) ako sama ne podnese ostavku zbog nedavnih optužbi da je počinila hipotekarnu prevaru. To je najnoviji pokušaj administracije da izvrši pritisak na Fed iz više uglova, dok Tramp neumorno traži niže kamatne stope.

Pauel je, u onome što je verovatno bio njegov poslednji govor u Džekson Holu na čelu Feda, izložio maglovite signale koji dolaze iz ekonomije.

Dok je uticaj carinskih tarifa na cene sada vidljiv, i dalje postoje pitanja da li će to ponovo pokrenuti inflaciju na trajniji način, rekao je. Trenutno stanje tržišta rada — sa padom i tražnje i ponude radnika — nazvao je „zanimljivim“.

Čak i sa tom neizvesnošću, Pauel je otvorio vrata za smanjenje stope na sastanku Feda 16–17. septembra, iako signal nije bio toliko jasan kao na prošlogodišnjoj konferenciji. Tada se tržište rada pogoršavalo, ali su brige oko inflacije opale, i mnogi kreatori politike delili su želju za skorim smanjenjem. Ovog puta podrška nije ni približno tako snažna.

Nedavni podaci pokazuju da se inflacija zadržala iznad cilja Feda od 2,0 odsto, a neki pokazatelji ukazuju da se cenovni pritisci prelivaju i na proizvode i usluge koje nisu direktno pogođene tarifama. U međuvremenu, iako je zapošljavanje znatno usporilo tokom leta, drugi indikatori tržišta rada, poput niske stope nezaposlenosti, daju stabilniju sliku.

Bez mnogo jasnoće o tome kako će se ekonomija odvijati, neslaganja o tome kako dalje već tinjaju među donosiocima odluka. Već su dva guvernera glasala protiv na sastanku Feda u julu, kada stope nisu smanjene. Ako se smanjenje dogodi u septembru, drugi bi mogli da glasaju protiv iz suprotnog razloga.

Politička neslaganja mogla bi da rastu u narednim mesecima dok Tramp imenuje nove zvaničnike na upražnjena mesta u Fedu a Pauelov mandat na mestu predsedavajućeg ističe u maju.

Nesloga dolazi u trenutku kada se centralna banka suočava sa intenzivnim nadzorom Bele kuće. Tema je provirivala u razgovorima uz kafu, tokom obroka i između sesija na konferenciji, izveštava Bloomberg, čak i ako se o njoj nije mnogo otvoreno govorilo tokom zvaničnog dela konferencije.

Karen Dajnan (Karen Dynan), profesorka ekonomije na Univerzitetu Harvard i česta učesnica konferencije, rekla je da nije iznenađena što centralni bankari nisu želeli da ulaze u političke rasprave. Ipak, navela je da je konferencija bila primer kako bi trebalo pristupati velikim ekonomskim pitanjima.

„Ove godine posebno je značajno što imamo niz radova zasnovanih na dobroj ekonomiji, koje su uradili istaknuti stručnjaci”, rekla je Dajnan. „Ovo nisu problemi koji se mogu rešiti oslanjanjem na intuiciju ili razgovorom u malom krugu ljudi oko sebe — zaista vam je potrebna ovakva stručnost.“

Jedno pitanje koje je dobilo manje pažnje bilo je novi document koji je Pauel predstavio u svom govoru. U pitanju su smernice koje će voditi kreatore politike u ostvarivanju ciljeva inflacije i zaposlenosti, rezultat su višemesečnog preispitivanja prethodnog okvira, uvedenog 2020. Nova strategija uklanja deo koji je bio usko fokusiran na prepandemijski izazov uporno niske inflacije.

To je povratak osnovama i postavlja Fed da se jasnije fokusira na svoj mandat maksimalne zaposlenosti i stabilnih cena, rekla je Kerolin Fleger (Carolin Pflueger), vanredna profesorka na University of Chicago Harris School of Public Policy.

U svom obraćanju, Pauel je „naglasio da su njegov posao inflacija i nezaposlenost, a to može da se postigne samo u okviru nezavisnog Feda,“ rekla je Fleger. „Mislim da ljudi to cene.“

Ta zahvalnost postala je očigledna kada je Pauel dočekan stajaćim ovacijama od strane prisutnih ekonomista i kreatora politike iz celog sveta — i to ne prvi put ove godine.

Za njih nezavisnost Feda nije samo stvar principa, već i praktičnosti, jer odluke donete u Vašingtonu neminovno imaju posledice koje se šire daleko izvan granica SAD.

Evro je ojačao za jedan odsto u odnosu na dolar tokom vikenda, posle Pauelovih izjava, dodajući rizike padu inflacije u evrozoni, koja se već predviđa na samo 1,6 odsto sledeće godine.

„Ako dođe do sporijeg rasta u SAD, to će verovatno značiti i sporiji rast za njih, s obzirom na veličinu američke ekonomije“, rekao je Moris Obstfeld (Maurice Obstfeld), viši saradnik u Peterson Institute for International Economics i bivši glavni ekonomista MMF-a, govoreći o evrozoni.