Poljoprivrednici: Vlada ispunila deo obećanja, seme kukuruza 30.000 dinara, a dobićemo 17.000 dinara

Obećanja Vlade Srbije, potvrđena sporazumom sa Ministarstvom poljoprivrede za ovu i sledeću godinu, kojim su jesenas okončani protesti poljoprivrednika, realizuju se delimično i usporeno, rekli su danas agenciji Beta poljoprivredni proizvođači.

Procenjuje se da je do sada isplaćeno tek oko 50 odsto podsticaja za seme za ovu godinu, iako su pristali da se smanje sa 17.000 dinara po hektaru, koliko je prošle godine obećala tadašnja premijerka Ana Brnabić, na 10.000 dinara, da bi novac dobili što pre i razdužili bar deo dugova.

Taj sporazum sa Ministarstvom poljoprivrede potpisan je na sastanku 27. oktobra u prisustvu Žarka Mićina, šefa kabineta premijera Miloša Vučevića.

Pojedine semenske kuće, već su podigle cenu semena kukuruza koji će se sejati na proleće, kada bi podsticaj trebalo, po sporazumu da iznosi do 17.000 dinara po hektaru, pa će, prema sadašnjim cenama, za hektar biti potrebno od 21.000 do 30.000 dinara, zavisno od kvaliteta.

„Plašili smo se da ćemo na kraju biti samo protočni bojler podsticaja za seme, na šta smo upozoravali. Čim je najavljen podsticaj semenske kuće su počele da podižu cene, što je bilo poznato i Vladi Srbije, pa je obećala da će razgovarati sa proizvođačima semena kako bi zaustavili poskupljenja, ali od toga izgleda nema ništa. Za hektar kukuruza seme sada košta od 21.000 do 30.000 dinara, jer su neke semenske kuće podigle cene za deset odsto“, rekao je za agenciju Beta predsednik Skupštine Udruženja poljoprivrednika Subotice, Miroslav Matković.

Dodao je da je to Udruženje pristalo da se subvencija za seme sa 17.000 dinara smanji na 10.000 dinara za ovu godinu samo da bi što pre dobili bar deo novca jer su zbog katastrofalne suše poljoprivrednici u velikim gubicima.

Matković je rekao da ni Radna grupa za uređenje berze i izdavanje robnih zapisa za robu na berzi, do sada se ni jednom nije sastala, niti je bilo sastanka u Ministarstvu poljoprivrede, kako bi se razgovaralo o pravilniku za seme za narednu godinu.

Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednih proizvođača Srbije Goran Filipović kazao je da je obećanih 10.000 dinara za seme za ovu godinu, nakon što se poljoprivrednik odrekne prava na žalbu, počelo da se isplaćuje, a prema obećanju trebalo bi da se završi do kraja godine.

Filipović je rekao da je vlada obećala da će se naredne godine isplatiti 18.000 dinara po hektaru osnovne subvencije do 31. marta, a da će se 1. aprila objaviti javni poziv za prijavljivanje za podsticaj za seme.

On je kazao da je povraćaj (refakcija) akcize na dizel ostao 50 dinara po litru, iako je zahtev bio da se ukine akciza u punom iznosu.

I kod povraćaja akcize od sredine oktobra postoji, kako je rekao, neki problem, jer se računi za gorivo, kupljeno na pumpi, ne registruju u sistemu e-agrara, pa ne može da se podnese zahtev za povraćaj tih 50 dinara po litru.

„Rekli su nam da naredne dve-tri godine ne mogu da obezbede dizel bez akcize, zbog Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)“, naveo je Filipović.

Veliki problem, čije se rešavanje nije pomaklo sa početne tačke, su dugovi na ime doprinosa za Fond penzijskog i invalidskog osiguranja.

U protestu prošle godine, poljoprivrednici su tražili da se dugovi otpišu, a tokom pregovora, koje je započela Brnabić, ponuđena je otplata na rate.

Poljoprivrednici nisu prihvatili taj predlog jer nemaju novca ni za rate pošto je nekoliko poslednjih godina bila suša i nisu mogli da namire ni tekuće troškove.

„Dugovi poljoprivrednika, koji su u međuvremenu preminuli, su za PIO fond oko 200 milijardi dinara, a poljoprivrednika u aktivnim domaćinstvima oko 120 milijardi dinara. Vlada je svesna da taj dug neće moći da naplati, ali tvrdi da ne može da ga otpiše odmah zbog MMF-a, već ga vodi kao prihod“, rekao je Filipović.

Dodao je da nema ni logike da se naplati dug za preminule jer nisu koristili usluge PIO fonda, a zakon nije precizan da li naslednici moraju da plate taj dug.

Naveo je da je u poslednjih šest godina platio doprinose za PIO fond samo za jednu godinu i da je dug narastao na oko milion dinara od čega su samo kamate oko 600.000 dinara.

„Tražili smo da se doprinos za PIO fond naplaćuju prema broju hektara ili prihodu jer nije logično da svi poljoprivrednici godišnje plaćaju istu sumu od oko 140.000 dinara, ali ni to nije prihvaćeno“, rekao je Filipović.

On je rekao da plaća doprinos za taj fond sinu koji je napunio 18 godina i nema pravo da bude zdravstveno osiguran na osnovu doprinosa kojima se on, kao otac, zadužuje.

Kako je naveo, poljoprivrednici, koji ne plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje, nemaju pravo da se leče u državnim ustanovama, već odlaze u privatne zdravstvene ustanove, isto kao i oni koji plaćaju doprinose.

Veliki je problem, prema njegovim rečima, kada poljoprivrednici, koji ne plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje, moraju u bolnicu jer su tada troškovi ogromni.