Poreklo imovine kontrolisaće se i preko fotografija sa društvenih mreža

Od 12. marta u primeni je decenijama najavljivani Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Na udaru su svi koji su u roku od tri godine stekli imovinu koja je za 150.000 evra veća od njihovih prihoda u isto vreme.

„Poreska uprava nije sedela skrštenih ruku, preuzela je sve neophodno da u punom obimu primenjuje Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu„, izjavio je pomoćnik direktora Poreske uprave i predsednik Radne grupe za sprovođenje zakona, Miroslav Đinović, u emisiji „Upitnik“ na Radio televiziji Srbije (RTS)

On je naveo da ima 20 specijalizovanih službenika za primenu Zakona o poreklu imovine, kao i da je Poreska uprava zaposlila oko 30 poreskih inspektora. Objasnio je i da će Registar rizika pomoći da se napravi rang lista onih koji će se kontrolisati.

„Poreska uprava već sada može da napravi rang listu najbogatijih građana Srbije. U toku je uparivanje imovine korisnika s prihodima. Period unazad nije definisan i Poreska uprava može da ide onoliko daleko koliko data kontrola zahteva. Postoje metode kojima možemo da utvrdimo faktičko stanje. Takođe, ako neko ima račun u inostranstvu, a rezident je Srbije, dužan je da prijavi i taj prihod“, naglasio je Đinović.

Na pitanje da li proveri podležu i ljudi koji nose satove od 50 i 60.000 evra on je objasnio kako izgleda postupak provere.

„Kada odeljenje za rizike utvrdi nesrazmeru između imovine i prihoda, to fizičko lice ide u prethodni postupak. Odeljenje za prethodni postupak ima za zadatak da se obrati pisanim putem ili elektronski svima onima koji raspolažu podacima koje nisu mogli da preuzmu. Između ostalog, odeljenje za prethodni postupak će videti Facebook određenog lica, Twitter, tu će videti sliku tog sata i onda će pokrenuti pitanje koliko taj sat vredi i on će u kontroli biti u vrednosti imovinskog poreznika. Mi vodimo računa o tome, ali da bi došli do toga, odeljenje za rizike treba da kaže odeljenju za rizike da je to fizičko lice vredno pažnje Poreske uprave“, rekao je Đinović. 

Što se tiče izbora šefa, sektor koji će rukovoditi timom Poreske uprave, ili kako RTS ističe da ga već u medijima nazivaju – srpskog Eliota Nesa (Eliot Ness), Đinović kaže da je izbor u toku i da je to veoma osetljivo pitanje. Bira ga na predlog ministra finansija Vlada Srbije. Ocenio je da svako sprovođenje zakona, pa i poreskog zavisi od političke volje.

Dugoročno se isplati biti pošten

Profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić ukazao je da smo se kao narod navikli da ne plaćamo svoje obaveze. 

„Uspeh primene zakona biće poruka da se dugoročno isplati da se bude pošten. Najveća dobit uspostavljanja modela jeste da se u narednom periodu prepoznaju ljudi koji krše zakon. Nisam optimista da će ovo ići jednostavno“, smatra Savić.

Ukazao je i da se mnogo organizovanije zemlje bore protiv poreskih rajeva i bankarske tajne. 

Teško utvrditi imovinu na tuđe ime 

Nemanja Nenadić iz „Transparentnost Srbija“ naveo je da se nameće pitanje s kojim procenam se ušlo u izradu teksta tog zakona. 

„Teško će se utvrditi imovina nekih građana koji koriste imovinu na tuđe ime. Da li će kontrola biti selektivna i hoće li biti dovoljno vremena, to su neki od izazova za Poresku upravu. I nepokretnosti građana u inostranstvu su bitne“, smatra Nenadić.

Ocenio je i da nijedna odredba zakona nije antikorupcijska.