Postupkom restitucije vraćeno oko 95 odsto imovine

Postupak restitucije u Srbiji dugo je najavljivan kao veliki, istorijski proces. Prema podacima Agencije za restituciju, oko 75.000 zahteva predato je do marta 2014. godine, do kada je trajalo podnošenje dokumenata za vraćanje oduzete imovine.

„Prema dosadašnjoj proceni vraćeno je oko 95 odsto imovine koju je bilo moguće vratiti u naturalnom obliku, a koja za predmet ima objekte i građevinsko zemlјište. Reč je zaista o velikom obimu vraćene imovine,  jer je do sada rešenjima Agencije za restituciju, bivšim vlasnicima i zakonskim naslednicima vraćeno 4.918 poslovnih prostora, 1.119 stanova i 1.198 zgrada što ukupno čini 7.235 objekata, površine 529.000 metara kvadratnih, kao i oko 512 hektara gradskog građevinskog zemlјišta“, kaže za Biznis.rs direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.  

Kako objašnjava naš sagovornik, od ukupnog broja objekata za koje je moguća restitucija u naturalnom obliku, za sada je vraćeno više od 98 odsto objekata koji čine poslovni prostori, zgrade i stanovi, pa je iz tog razloga u poslednjem periodu prisutan opadajući trend vraćanja navedenih nepokretnosti, dok je evidentan rastući trend vraćanja oduzetog polјoprivrednog zemlјišta.

Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, on navodi da je do sada vraćeno 76 odsto te imovine, što u brojkama iznosi 73.993 hektara polјoprivrednog zemlјišta, kao i 5.922 hektara šuma i šumskog zemlјišta.  

„Postupajući po zahtevima za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje, Agencija za restituciju do sad je donela 60.872 odluke“, kazao je Sekulić i dodao da je u skladu sa Zakonom o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama vraćeno 78,3 odsto od ukupno tražene površine zemljišta i 147.397 kvadrata uglavnom kombinovanog stambeno-poslovnog prostora“, navodi direktor Agencije za restituciju.

Za obeštećenja čeka se odluka Vlade Srbije

Kada je reč o obeštećenjima onih kojima nije moguće vratiti imovinu u naturi, naš sagovornik objašnjava da se očekuje odluka Vlade Srbije na osnovu koje će se utvrđivati koeficijent obeštećenja. Ukupan iznos predviđen za obeštećenje je dve milijarde evra.  

„Očekujemo da Vlada donese akt kojim se utvrđuje koeficijent, kako bismo bili u mogućnosti da donosimo rešenja u kojima će se utvrditi tačan iznos obeštećenja koji će svaki pojedini korisnik restitucije ostvariti, a na osnovu pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju prava na obeštećenje. Iznos obeštećenja se utvrđuje u evrima, tako što se osnovica obeštećenja pomnoži koeficijentom koji se dobija kada se stavi u odnos iznos od dve milijarde evra i iznos ukupnog zbira osnovica obeštećenja utvrđenih rešenjima o pravu na obeštećenje uvećanog za procenu neutvrđenih osnovica“ , objašnjava Sekulić.  

Supstitucija nije predviđena zakonom

Iako se Mreža za restituciju zalagala da se umesto novčanog obeštećenja, gde je to moguće, uvede supstitucija, direktor Agencije za restituciju smatra da supstitucija nije predviđena Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji izričito propisuje da se imovina vraća u naturalnom obliku ili se daje obeštećenje u vidu državnih obveznica i u novcu.

„Treba naglasiti da je prilikom donošenja navedenog zakona, a vodeći računa o neophodnosti održanja makroekonomske stabilnosti zemlјe, uzet u obzir objektivni ekonomski kapacitet naše države, te je na taj način uravnotežen  odnos između vrednosti imovine koja se potražuje i ekonomskih mogućnosti, odnosno iznosa sredstava koja su ovim zakonom predviđena za obeštećenje za imovinu koju nije moguće vratiti u naturalnom obliku“, kaže Sekulić.

Prema njegovim rečima, nijedna od zemalјa koja je sprovodila proces restitucije, a reč je o mnogo bogatijim i ekonomski razvijenijim državama, nije bila u mogućnosti da u punom obimu sprovede restituciju u bilo kom od ova dva oblika, odnosno ni u naturalnom u koji spada i supstitucija, kao ni u vidu novčanog potraživanja.