Povećanje minimalca ima smisla samo ako ide na teret budžeta

Sredinom prošlog meseca najviši državni zvaničnici najavili su povećanje minimalne zarade za sledeću godinu na 40.000 dinara. Početak pregovora o „minimalcu“ zakazan je, već tradicionalno, za 15. avgust, a kroz razgovore predstavnika ministarstva finansija i Socijalno-ekonomskog saveta sa poslodavcima i sindikatima trebalo bi da do 15. septembra bude utvrđen nivo minimalne zarade koji bi važio od 1. januara 2023. godine.

Od početka 2022. godine minimalac vredi 35.012 dinara.

Predsednik Ekonomskog saveta Srpske asocijacije malih i srednjih preduzeća Aleksandar Stevanović kaže u razgovoru za Biznis.rs da još uvek nije jasno ko će snositi najveći teret najavljenog povećanja.

„Možemo da verujemo u ono što smo čuli da će se povećanje minimalca pokriti kroz smanjenje poreza i doprinosa, odnosno da će u suštini ići na teret budžeta. To možemo da pozdravimo, jer sam se i sam kroz svoj rad za to zalagao poslednjih deset godina. Ako se to ne desi, povećanje minimalca imaće, kao i svako dosadašnje, svoje posledice koje će pogoditi grupe koje su najranjivije“, ističe Stevanović.

On navodi da će u slučaju da se država odrekne doprinosa poslodavci lako finansirati novu minimalnu cenu rada, uz nadanje da će se dobra praksa nastaviti i u narednim godinama.

Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća za Biznis.rs upozorava da koristi od povećanja minimalne zarade u sadašnjim uslovima ima samo država, jer na viši minimalac ubira veće poreze i doprinose.

„Ako sve ostane po starom viši minimalac donosi veće koristi budžetu nego socijalno ugroženim kategorijama“, objašnjava Knežević.

On smatra da bi, ukoliko trošak povećanja minimalca ne preuzme država, u aktuelnoj krizi došlo do značajnijeg otpuštanja zaposlenih.

Kao nekadašnji član Socijalno-ekonomskog saveta Knežević objašnjava da država uvek arbitrira između zahteva sindikata i mogućnosti poslodavaca.

„Na kraju se država postavi kao donosilac odluke o povećanju minimalca, od čega ona ima najveće koristi“, zaključuje Knežević.

U proseku je opterećenje plata zaposlenih negde oko 61 odsto, ali kako su zarade niže i opterećenje pada zbog neoporezivog dela dohotka. Sada je neoporezivi deo zarade 19.300 dinara, dok je stopa doprinosa na teret poslodavaca 11 odsto.