Prevremenu penziju mogu dobiti i radnici koji imaju staž u inostranstvu

Stalno pomeranje granice za odlazak u penziju, kako u Srbiji tako i u zemljama regiona, stvara nedoumice kod budućih penzionera u vezi sa ostvarivanjem prava na osiguranje.

Jedan radnik iz Beograda koji ima 61 godinu života i 36 godina staža u Srbiji i još četiri godine u Hrvatskoj hteo je u penzijskom fondu da proveri da li ima pravo na prevremenu penziju i da li mu u obračun ulaze i godine staža iz Hrvatske.

Iz PIO Fonda naglašavaju da za ostvarivanje prava iz dve zemlje osiguranik može podneti zahtev samo u jednoj, na primer Srbiji.

„Ukoliko osiguranik ima 61 godinu života i 36 godina staža navršenih u Srbiji i četiri godine staža navršenih u Hrvatskoj ima pravo na prevremenu starosnu penziju, jer se staževi sabiraju ukoliko je u pitanju država sa kojom Republika Srbija ima potpisan ugovor o socijalnom osiguranju. Međutim, pravo na prevremenu penziju i obračun penzije po osnovu staža od 36 godina ostvaruje u Srbiji i Fond PIO mu isplaćuje pripadajuću penziju, a pravo na penziju u drugoj državi ostvaruje u skladu sa propisima te države“, objašnjavaju iz PIO Fonda za Biznis.rs.

Ukoliko su budući penzioneri radili u zemljama sa kojima Srbija nema konvenciju moraće direktno da se obrate tamošnjim fondovima za penzijsko osiguranje.

Zahtev za penziju podnosi se isključivo u zemlji gde budući penzioner ima prebivalište, ali je važno da se navedu sve države u kojima je ostvaren neki staž, što je neophodno da se dokaže priloženom dokumentacijom.

Od ukupnog broja penzionera u Srbiji (1,7 miliona) inostranu penziju svakog meseca dobija 145.300 najstarijih građana. Najviše penzionih čekova stiže iz Nemačke (35.616), Hrvatske (32.836), Austrije (23.369) i BiH (21.800). Prosečni iznosi viši su u većini zemalja iz kojih naši najstariji građani dobijaju penzije.

Iz Fonda PIO naglašavaju da na osnovu dokumentacije inostrani penzijski fond sprovodi postupak prema propisima te države i na osnovu toga odlučuje o pravu na penziju. To što su ispunjeni uslovi za prinadležnost u Srbiji ne znači da su ispunjeni i u inostranstvu. Moguće je i obrnuto. Da se zbog povoljnijih uslova za penzionisanje ostvari inostrana, ali ne i domaća penzija.

U slučaju da budući penzioner dobije srpsku, ali ne i inostranu penziju, potrebno je da po ispunjenju uslova za inostranu prinadležnost ponovo podnese zahtev i to opet u državi u kojoj živi, bez obzira na to što je reč o penziji iz strane zemlje.

Naši sagovornici ističu da se načinom obračuna isključuje mogućnost umanjivanja penzije iz inostranstva, što znači da budući penzioneri ne treba da strahuju da će im inostrana naknada biti umanjena.

“Ukoliko je reč o srazmernoj penziji, sve države primenjuju sličan princip prilikom obračuna visine iznosa. U obračun se uzimaju isključivo zarade ostvarene u Srbiji. Zatim se visina penzije određuje kao da je sav uračunat staž navršen u Srbiji, a potom se od tako dobijenog iznosa obračunava srazmeran deo koji odgovara udelu srpskog staža u ukupnom trajanju. Tako se isključuje mogućnost da, na primer, niže zarade u Srbiji umanje neku drugu penziju”, navode naši sagovornici iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Od 2015. godine uvedena je prevremena starosna penzija, kao i trajno umanjenje prilikom obračuna prevremene starosne penzije, takozvani penali.

Prevremena starosna penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do navršenih 65 godina života, i to za žene u 2022. godini do 63 godine i četiri meseca, s tim da umanjenje ne može biti veće od 20,4 odsto.

Usklađivanje, odnosno pomeranje granice za odlazak u starosnu penziju planirano je do 2032. godine, dok je taj rok nešto kraći kada je reč o prevremenim penzijama – 2024. godina.

“Osiguranicima kojima se, po osnovu rada na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, snižava starosna granica umanjenje prevremene starosne penzije se računa do te, snižene starosne granice”, objašnjavaju iz Fonda PIO.