Prognoza ubrzavanja rasta švedske i danske ekonomije, dok norveška usporava

Ekonomisti iz Danske Bank očekuju da će brži rast i rastuća inflacija navesti Riksbank da počne da podiže kamatne stope već krajem sledeće godine.

Većina ekonomista trenutno predviđa da neće biti zatezanja monetarne politike u Švedskoj pre druge polovine 2027. godine, prema podacima koje je prikupio Bloomberg, dok procene analitičara iz Danske Bank objavljene u sredu takođe ukazuju na brže podizanje stopa nego što je sama švedska centralna banka signalizirala svojom poslednjom smernicom za kamatne stope iz septembra.

Ova prognoza podržava rastući konsenzus da će švedska ekonomija izaći iz trogodišnje stagnacije, jer će potrošnja domaćinstava dobiti podsticaj od ekspanzivne fiskalne politike i 225 baznih poena smanjenja troškova zaduživanja od maja 2024.

Danske Bank sada očekuje da će švedska proizvodnja porasti 1,9 odsto ove godine, u odnosu na ranijih 1,1, i 2,6 odsto u 2026, u odnosu na prethodnih 2,0 odsto.

„Do kraja sledeće godine, švedska ekonomija će nadoknaditi prethodno izgubljeni teren, a BDP će rasti iznad svog dugoročnog trenda“, navela je Danske u svom izveštaju Nordic Outlook. „Uz osnovne cenovne pritiske koji ukazuju na inflaciju nešto iznad cilja Riksbanke, očekujemo da Riksbank podigne referentnu stopu na 2,0 odsto krajem sledeće godine, a zatim još jednom na 2,25 odsto tokom prve polovine 2027.“

Danske Bank je takođe podigla svoju prognozu rasta za dansku ekonomiju na 2,6 odsto ove godine, sa 1,8 odsto procenjenih u septembru. Sledeće godine očekuje da će ekonomija porasti 2,7 odsto, umesto prethodno viđenih 2,3 odsto.

Rast je podstaknut farmaceutskom industrijom, pri čemu kompanija Novo Nordisk doprinosi „očigledno značajnije“ danskoj ekonomiji nego što se ranije procenjivalo, navela je banka.

To dolazi nakon novih podataka o BDP-u za treći kvartal, u kome je Novo pogurao Dansku ka najbržoj kvartalnoj ekspanziji u gotovo četiri godine. Ipak, Danske je navela da je uzlazna revizija bila vođena rastom obima proizvodnje lekova, a ne prihodima koje je kompanija ostvarila, što znači da Danci ne bi nužno osetili bilo kakvu opipljivu razliku.

Za Norvešku, Danske je snizila svoj pogled na rast kopnene ekonomije ove godine na 1,7 sa 1,9 odsto, koliko je videla u septembru, navodeći „jasno usporavanje rasta od leta“. I dalje očekuje da će proizvodnja porasti 1,6 odsto sledeće godine, pri čemu će privatna potrošnja i investicije postati pokretači, umesto izvoza.

Danske Bank je takođe ponovila svoju prognozu za četiri smanjenja kamatne stope od po četvrt procentnog poena od strane Norges Bank sledeće godine, na tri odsto, počev od marta — što je znatno više „golubičije“ od Bloomberg konsenzusa koji očekuje popuštanje od 50 baznih poena u 2026.

Finska ekonomija će verovatno ostvariti rast od 0,3 odsto ove godine, u odnosu na prethodnu prognozu od 0,9 odsto, navodi Danske. Takođe je snizila projekciju za sledeću godinu na 1,5 odsto rasta, u odnosu na ranije viđenih 2,0 odsto, ukazujući da visoka nezaposlenost nastavlja da usporava privatnu potrošnju i oporavak tržišta nekretnina u najsevernijoj ekonomiji evrozone.