PROGNOZE MMF ZA EVROPU MANJE PESIMISTIČNE NEGO PRE TRI MESECA Najbolji ishod se predviđa Srbiji i Litvaniji, kaže Tabaković
23.10.2020 08:48 Autor: Julijana Vincan
Nove prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Evropu, nešto su manje pesimistične nego pre tri meseca, a za Srbiju se projektuje ubedljivo najbolji rezultat u Evropi u ovoj godini, izjavila je guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Ona je sa guvernerima i ministrima finansija srednje, istočne i jugoistočne Evrope učestvovala na konferenciji koju je organizovala generalna direktorka MMF Kristalina Georgijeva.
Na tom skupu diskutovano je o ekonomskim izgledima i izazovima za Evropu u uslovima pandemije, saopšteno je iz Narodne banke Srbije (NBS).
Na ovaj način guverneri i ministri finansija informisali su se međusobno o preduzetim merama radi ublažavanja negativnih uticaja pandemije i efektima koje su mere dale. Na sastanku se diskutovalo i o strategijama za privredni oporavak u narednom periodu i za brži rast u srednjem roku.
Na ovom virtuelnom skupu, uvodnu reč imala je Georgijeva, nakon čega je Alfred Kamer, novi direktor Sektora za Evropu MMF, predstavio ekonomske izglede za Evropu.
„Nove prognoze MMF za Evropu nešto su manje pesimistične nego pre tri meseca. Dok se za veliki broj zemalja projektuje veliki pad ekonomske aktivnosti u ovoj godini, koji u pojedinim slučajevima ide i na dvocifrene nivoe, najbolji ishod se predviđa u Srbiji i Litvaniji“, istakla je guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Ona je dodala da ako se uzme u obzir i poslednje saopštenje MMF, nakon završene pete revizije aktuelnog Instrumenta za koordinaciju politike, za Srbiju se projektuje ubedljivo najbolji rezultat u Evropi u ovoj godini.
Guvernerka je naglasila i da je tokom sastanka zaključeno da su evropske zemlje koje su u prethodnom periodu kreirale fiskalni prostor bile u mogućnosti da donesu i sprovedu velike fiskalne pakete, a među njima je i Srbija.
Centralne banke širom Evrope znatno su ublažavale monetarne politike različitim kanalima. U nekim ekonomijama drastično su smanjene i kamatne stope, a među njima je i Srbija, koja je sa Evropskom centralnom bankom zaključila i preventivnu repo liniju, kao još jedan kanal za vanredne situacije.
Centralne banke i Vlade širom Evrope odobrile su mere pomoći dužnicima kako bi ublažile ekonomske poremećaje, sprečile volatilnosti na finansijskim tržištima i očuvale finansijsku stabilnost.
Tabaković je naglasila da se Srbija ističe i po merama kojima je Centralna banka podržala likvidnost svih učesnika, podstakla kreditnu aktivnost i sprečila poremećaje na finansijskim tržištima.
Srbija je pomenuta, kako je istaknuto, i u grupi zemalja koje su donosile čitav set mera kojima se olakšava finansijska pozicija građana i privrede, uključujući i privremeni moratorijum na plaćanje kreditnih obaveza prema bankama.
„U Srbiji se reagovalo pravim i pravovremenim merama, a po obimu reakcije među zemljama smo koje su obezbedile najveću podršku svojim građanima i privredi. Očuvali smo stabilnost i činićemo sve da Srbija brzo nadoknadi ovu kriznu godinu”, poručila je guvernerka Jorgovanka Tabaković.