Prosečna cena kvadrata stana u Ljubljani premašila 4.500 evra

Prošle godine je treću godinu zaredom na slovenačkom tržištu nekretnina pao broj prodaje nekretnina, dok su cene nastavile da rastu. Geodetska uprava Republike Slovenije (GURS) smanjenje pripisuje Vladinim prognozama o oporezivanju nepokretnosti.

Prema podacima GURS-a, rast cena stambenih nekretnina i zemljišta za njihovu izgradnju u prošloj godini nije bio tako izražen kao rekordne 2022. godine, ali je još uvek relativno visok. Na republičkom nivou cene stambenih zgrada porasle su za devet odsto, stanova u višestambenim zgradama za deset odsto, a cene zemljišta za izgradnju stambenih zgrada za 17 odsto, piše SEEbiz.

Prema ovoj računici, prosečna cena stana u višestambenim zgradama na nivou države prošle godine iznosila je 2.920 evra po kvadratu, što je za 310 evra više nego godinu ranije. Istovremeno, prosečna cena prodatih stanova u Ljubljani porasla je za rekordnih 500 evra po kvadratu i premašila 4.500 evra po kvadratnom metru.

Prosečna cena kuće sa pripadajućim zemljištem prošle godine iznosila je 165.000 evra, što je za 24.000 evra više nego godinu ranije. Prosečna veličina prodatih kuća bila je 161 kvadratni metar, a srednja veličina pripadajućeg zemljišta 700 kvadratnih metara. U Ljubljani je za kuću sa pratećim zemljištem u proseku trebalo platiti 405.000 evra.

Broj tržišnih prodaja stanova u višestambenim zgradama u Sloveniji je prošle godine smanjen za 15 do 20 odsto, a prodaja stambenih kuća za 10 do 15 odsto, navodi se u izveštaju o slovenačkom tržištu nekretnina za 2024. godinu, koji je Geodetska uprava objavila na svom sajtu.

Na osnovu još uvek privremenog broja evidentiranih prodaja za 2024. godinu, procenjuje se da je prošle godine u Sloveniji prodato oko 7.000 stanova u višestambenim zgradama i oko 5.000 stambenih kuća, ukupne vrednosti nešto manje od 1,7 milijardi evra. Prema nezvaničnim podacima, prošle godine u Sloveniji je sklopljeno od 24.000 do 25.000 ugovora o kupoprodaji nekretnina ukupne vrednosti od 2,5 do 2,6 milijardi evra.

Smanjenje broja transakcija u geodetskoj upravi pripisuju, između ostalog, najavama Vlade o oporezivanju nepokretnosti u vidu stambenih nekretnina i ograničavanju kratkoročnog zakupa nekretnina, a još više kontinuiranom visokom rastu cena, što ograničava dostupnost nekretnina širem delu stanovništva.

Procenjuje se da je prošle godine za izgradnju objekata prodato oko 4.600 parcela, ukupne površine oko 470 hektara. Ovo je treća godina zaredom da se smanjuje broj prodaja građevinskog zemljišta. Prošle godine broj prodaje građevinskog zemljišta bio je 20 odsto manji u odnosu na prethodnu godinu, a manji je u odnosu na 2021. za više od 45 odsto.

Tržište stanova u Celju bilo je najaktivnije prošle godine. Slede Kranj sa okolinom, severna okolina Ljubljane, pa Maribor. Tržište stanova tradicionalno je najmanje aktivno u Zasavju. Što se tiče stambenih kuća, tržišna aktivnost prošle godine bila je najveća u Celju, Mariboru i slovenačkoj Istri bez obale.