Prvi švajcarski digitalni račun za male biznise osnivaju naši ljudi

Švajcarsko-srpski fintech startap Relio, koji je u procesu dobijanja licence, uskoro će pokrenuti prvi digitalni račun za mala i srednja preduzeća u Švajcarskoj. Investicioni fondovi SIX Fintech Ventures i HTGF fond uložili su 650.000 evra u novu banku za biznise u Švajcarskoj, koju je osnovao preduzetnik iz Beograda Lav Odorović, osnivač i izvršni direktor digitalne banke Penta u Nemačkoj.

„Penta, digitalna banka u Nemačkoj koju sam vodio je, kao i druge fintech (finansijsko-tehnološke) kompanije, napravila sjajan pomak i uspela da pojednostavi otvaranje računa malim kompanijama. Pekara na ćošku i slični biznisi otvaraju račun brzo i lako, ali takav proces ne odgovara za otprilike 20 odsto biznisa koji su kompleksni, na primer, ako biznis ima vlasnike iz druge zemlje, ako ima komplikovanu vlasničku strukturu ili biznis model koji banka ne razume. Iskusio sam to na svojoj koži – ne samo da nisam mogao da otvorim bankovni račun kada smo osnivali Pentu, nego ni posle za sam Relio. Budući da postojeće fintech kompanije ne rešavaju taj problem – rodila se ideja“, objašnjava za Biznis.rs vođa projekta, Lav Odorović.

Kako kaže, Relio inovira u oblasti koja se na engleskom zove compliance, a za koju je najbliži prevod kod nas – usklađenost poslovanja sa propisima. Za razliku od drugih banaka koje vide usklađenost sa propisima kao ograničenje, Odorovićev tim je to prepoznao kao svoju šansu.

„Ideja je dugo sazrevala u našim glavama. Aktivno na njoj radimo od ulaska u F10 Akcelerator u septembru prošle godine. Za početak otvaramo račune biznisima iz Švajcarske. Cilj nam je da u budućnosti i biznisima iz drugih zemalja, uključujući i Srbiju, omogućimo da u Švajcarskoj otvore račun. Takođe, planiramo da zaposlimo visokoobrazovane ljude u Srbiji, koji će imati priliku da razvijaju proizvode i usluge koji su konkurentni na najznačajnijim svetskim tržištima“, ističe naš sagovornik.

Dodaje da je njihova najveća prednost to što račune klijentima otvaraju u roku od 24 sata bez obzira na kompleksnost biznisa.

„Mi donosimo odluku o tome da li možemo da otvorimo račun posle samo jedne popunjene forme i bez ijednog poslatog dokumenta. Naša forma se prilagođava klijentu – svako sledeće pitanje zavisi od prethodno datih odgovora. Time eliminišemo beskonačnu ‘ping pong’ razmenu pitanja/odgovora/dokumenata sa bankom. Dokumenta tražimo tek kada se uverimo da račun možemo da otvorimo. Proces koji u bankama traje nedeljama i mesecima kod nas se svodi na minute“, naglasio je Odorović.

Ime za startap Relio inspirisano je engleskom rečju „relej“. Kako Odorović navodi, njihova inovacija je u automatskom postavljanju detaljnih pitanja za svakog klijenta ponaosob i određivanje rizika u realnom vremenu na osnovu svih odgovora.

„Zamislite naš algoritam kao električno kolo, ali umesto relejnih prekidača imamo hiljade pitanja koja se granaju kroz petlje u zavisnosti od odgovora. Mi naše klijente najkraćim putem vodimo kroz pitanja i petlje, što naš compliance čini brzim, ali i doslednim i tačnim. Naši naredni koraci u poslovanju su dobijanje Fintech licence od Švajcarskog regulatora, otvaranje računa prvom klijentu i nova runda investicija“, naglasio je naš sagovornik.

Povodom dobijanja sredstava za finansiranje ovog startapa, Odorović kaže da je bilo malo lakše nego za prethodni, budući da su investitori mogli da vide da su nešto uspešno već napravili.

„Investitore pre svega zanima dokaz da postoje mušterije koje žele da koriste/kupe proizvod. Važno je napomenuti da treba pokušavati i ne odustajati kada prvih 10 investitora kaže ‘ne’, pošto je to sasvim normalno. Zato savetujem sve početnike u poslovanju da prave što više malih eksperimenata kojima mogu da potvrde interesovanje potencijalnih klijenata“, savetuje naš sagovornik.

Odorović napominje da se fintech kompanije uglavnom kreću, kao i Penta, tako što ubede neku već postojeću banku da u partnerstvu nude bankovni račun gde startap pravi bolji korisnički interfejs, ali se i dalje oslanja na procese i infrastrukturu postojeće banke. „Budući da mi želimo da inoviramo compliance procese, mi pravimo banku potpuno samostalno. To je svakako veći izazov, ali i veća mogućnost suštinske inovacije i, što je najvažnije, unapređene usluge za naše korisnike. Ako započinjete svoj startap, ne morate da napravite banku kako biste proverili da li ljudi na vašem veb sajtu žele da se prijave za bankovni račun. Mnogo je lakše napraviti prozivod kada je jasno da klijenti žele to što prodajete. Klijenti su ključ, svi investitori su pre svega zabrinuti da li će se to prodavati, a ne da li se to može napraviti. Zato treba pokušavati što dalje bez investicije, kako bi se zadržala veća kontrola nad firmom. Takođe, prvu rundu investicija treba tražiti od takozvanih anđela investitora, a VC fondovi obično dolaze kasnije“, savetuje Odorović.