RAIFFEISEN: Banke u regionu stabilnije nego 2008. godine

Gotovo svi bankarski sektori u Srednjoj i Istočnoj Europi trenutno su u mnogo boljem položaju nego što je bilo pre globalne finansijske krize 2008. godine, navodi se u istraživanju Raiffeisen banke.

Pre svega, kreditni rast je umeren poslednjih godina i stoga je preuzimanje rizika disciplinovano. Zato bi nadolazeći trend „loših“ kredita (NPL) trebalo da bude manje brutalan, navodi se u istraživanju.

Isto tako, kreditni rizici u stranoj valuti znatno su niži nego pre globalne finansijske krize. Takođe, kapitalni tampon danas je znatno veći (uključujući dodatnu izgradnju kapitalnog tampona na brže rastućim tržištima). Lokalno (re) finansiranje značajno je ojačano poslednjih godina i nije bilo spoljnih uticaja prekograničnog finansiranja kao pre globalne finansijske krize, prenosi indikator.ba.

Konstatuje se i da su manje temeljne potrebe za spoljnim uravnoteženjem. Zato bi iz temeljne perspektive trebalo biti manje negativnih rizika povezanih s valutom, navodi se u ovom istraživanju.

U istraživanju se zaključuje da bi glavni zajmodavci koji deluju u regionu trebali da budu u stanju da deluju kao stabilizator. To pretpostavlja, međutim, da se nalaze razumna nacionalno i međunarodno koordinirana rješenja – unutar EU i u zemljama koje nisu članice EU, u regionu Srednje i Istočne Evrope, gde su zapadnoevropske banke ključni igrači na tržištu.

U istraživanju se ističe da treba razmišljati o razumnim rešenjima u vezi sa posebnim porezima na banke, dodatnim garancijama kapitala ili moratorijumom za otplatu kredita u narednim mesecima.

U ovom istraživanju se ističe da aktuelna kriza može biti i prilika za uravnoteženiji odnos između politike i banaka nego poslednjih godina.

Banke će sada morati igrati ključnu ulogu u zaustavljanju nesolventnosti i preko potrebnoj makroekonomskoj stabilizaciji u narednim mesecima. Šta više, u trenutnoj situaciji važno je zapamtiti i iskustva iz poslednje krize, kada je mnogo postignuto kroz saradnju izmedju privatng sektora i javnih vlasti, uključujući I finansijsku podršku MMF i EU. U tom pogledu, u to vreme je verovatno bilo utrošeno manje javnih sredstava nego u scenariju bez takve saradnje, zaključuje se u istraživanju.