Raste potražnja za kućama na selu i skladištima za robu

Zahvaljujući pre svega niskim kamatnim stopama švajcarsko tržište nekretnina ostalo je relativno netaknuto krizom korona virusa. Interesovanje za kupovinu stanova poraslo je tokom proteklih godinu dana, pa svaki stan u ponudi u proseku ima 2,1 potencijalnog kupca.

Kupci, međutim sve više traže nešto manje i jeftinije stanove na periferiji, zbog previsokih cena u gradovima. Dve od tri nekretnine sa četiri ili više soba nisu pristupačne porodicama sa srednjim prihodima. U poslednjih 12 meseci cene su porasle za više od pet odsto sa ranijih već visokih nivoa, navedeno je u studiji banke Credit Suisse.

Stambena imovina na selu sve je popularnija zbog novog trenda rada od kuće, kao i zbog pristupačnijih cena. Tržište stanova za iznajmljivanje takođe je procvetalo, naročito u urbanim sredinama. Kao ključni razlog navodi se da su zbog lošije situacije na tržištima rada u svojim zemljama mnogi stranci došli ili su ostali u Švajcarskoj u sigurnom utočištu. Broj stranaca koji se doselio u Švajcarsku u odnosu na one koji su se odselili, veći je nego pre pandemije.

Analitičari Credit Suisse očekuju da će imigracija ostati visoka i tokom tekuće godine, kao i da će upros korona krizi potražnja na tržištu iznajmljivanja stanova ostati stabilna ili će eventualno zabeležiti umereni pad. Kada je reč o novogradnji, primetno je da se uglavnom grade stanovi za iznajmljivanje, pa se očekuje da će rast ponude doprineti padu cena kirije.

Za razliku od stanova, kriza je loše uticala na tržište komercijalnih nekretnina. Potražnja za kancelarijskim prostorom i dalje je veoma slaba, jer se kompanije uzdržavaju od zakupa prostora, računajući koliko mogu dugoročno uštedeti na kancelarijskom prostoru radeći od kuće. Kancelarijska radna mesta trenutno su ispod cene, iako je pre novog talasa zaraze korona virusom bilo primetno vraćanje zaposlenih u kancelarije.

U studiji je navedeno da bi se taj trend mogao nastaviti i u narednim godinama, kao i da će kirije još pojeftiniti. Očekuje se da će samo lako dostupne lokacije u centru gradova ostati imune na ovaj trend. Rastuća nesrazmernost u pogledu ponude, slobodnih mesta i cena zakupa između centra i periferije poslovnih prostora mogla bi biti još naglašenija u narednim godinama.

I u Švajcarskoj je trgovina na malo imala koristi od promene potrošačkih navika, zbog ograničenja kretanja i prekogranične kupovine. Zabeležen je rast online maloprodaje hrane, koji su profitirali od zatvaranja restorana, a proračuni govore da je frekvencija pešaka opala u proseku 15 do 20 odsto. To je dovelo do rasta vrednosti logističkog prostora.

Istovremeno dok maloprodajni lokali gube na vrednosti, logistički prostori dobijaju na ceni, budući da su logističke usluge postale ključni faktor za proizvođače i trgovce. Švajcarska ima manjak modernih skladišta, kao i distributivnih i transportnih centara, jer su mnogi od postojećih objekata zastareli. Novi projekti gotovo svuda nailaze na otpor i grade se sporo. Zbog toga su cene skladišnog prostora u uzlaznoj putanji.