Rat nemačkih trgovinskih lanaca akcijskim ponudama

Nemci troše minimalno na namirnice u poređenju sa ostalima iz Evropske unije, ali i pored toga ima sve više „specijalnih ponuda“ u prodavnicama. Ovako prodata roba postaje sve značajniji izvor prihoda trgovinskih lanaca.

Novinari ARD-a zatekli su Marlen Vojtke (Marlene Woytke) u samoposluzi lanca Reve (Rewe) dobro pripremljenu: kao i svake nedelje, skuplja propagandne letke, upoređuje cene i onlajn reklame, a zatim pretražuje police u potrazi za posebnim ponudama. Kafu po „normalnoj“ ceni odavno nije kupovala, kaže ona novinarima. Više voli da kupuje na akcijama jer su cene naglo porasle tokom prošle godine. S druge strane, sve je više specijalnih ponuda i tu se mogu naći veliki popusti, piše Seebiz.

Eva Stuber sa Instituta za istraživanje tržišta (IFH) u Kelnu to može potvrditi: uštede od posebne ponude su postale mnogo veće nego pre ovog talasa poskupljenja. On navodi primer svežeg sira, koji u međuvremenu košta skoro dva evra, ali ima ponuda i za 88 centi, dakle još jeftinije nego pre poskupljenja.

I gospođa Vojtke se slaže – kaže da i ona više voli da kupuje testenine na veliko kada je na akciji. Testenina može dugo da se čuva, a cena u ponudi može biti upola manja od redovne cene. Tamo ona sa zadovoljstvom kupuje velike zalihe koje ima kod kuće.

Prvobitno, popust je i promocija proizvoda kako bi kupci mogli da promene brend koji kupuju. Ali to je i način da od ljudi poput gospođe Vojtke dobiju novac za svoju robu što je pre moguće. To što će u ponudi „kupi 2 dobij 3“ mesecima žvakati istu testeninu ili istom pastom prati zube i da će imati problem gde da se zalihečuvaju – to je njena stvar.

Tu spada i ponuda „porodične“, „maksi“ ili bilo koje ambalaže: roba što pre postaje novac, a veći promet znači i veći profit. Razlika u ceni malo veće ambalaže je minimalna, a dobrom organizacijom lako se rešava logistički problem većih kutija u kojima  se isporučuje roba. A ako neko kupi paket sa celim kilogramom viršle – i ako ne sprema neku veliku dečiju proslavu rođendana, sasvim je izvesno da će nešto od toga završiti u smeću. Opet: njen problem, glavno je da je sve platila.

I prodavnice su prvobitno imale drugačiji motiv sa specijalnim ponudama: da kupce pre svega uvedu kroz svoja vrata, a zatim, ako je moguće, što temeljnije isprazne novčanike drugim, „normalnim“ cenama. Ali u međuvremenu, ovih specijalnih ponuda ima toliko da su postale pravi i unosan segment ponude trgovinskog lanca. Institut za istraživanje tržišta GfK utvrdio je da je promet artiklima iz akcijske ponude u prvoj polovini ove godine činio 23,3 odsto ukupnog prometa trgovinskih lanaca, pre četiri godine u istom periodu iznosio je samo 16 odsto.

Prema istraživanju agencije smhaggle, sve više proizvoda se nudi kao posebna ponuda. Tamo je najaktivniji Kaufland sa oko 400 artikala nedeljno, Edeke ima 250, lanac Rewe 200. Diskonteri su daleko iza: Lidl ih ima oko 130, Aldi samo stotinak, ali treba imati u vidu da su „normalni“ trgovinski lanci takođe na rafovima imaju po 25.000 proizvoda, a diskonteri, po pravilu, svega oko 2.500.

Eva Štuber (Eva Stüber) već vidi pravu trku u kojoj niko, ni trgovački lanci, ni proizvođači hrane, ne mogu sebi da priušte da u njoj ne učestvuju i prestanu da nude „specijalnu ponudu”. Samo nekoliko proizvođača istrajava na tvrdnji da za kvalitet koji nude zahtevaju određenu cenu i da nema mesta da se bilo šta menja – ako kupac i dalje želi da ponudi dobar proizvod.