Rekordna naplata štete od prirodnih katastrofa

Ekstremne vremenske neprilike nanele su 34 milijarde evra (40 milijardi dolara) globalne štete koje su naplaćene od osiguravajućih društava u prvoj polovini 2021. godine. Događaji širom sveta doveli su do najgoreg početka godine po pitanju prirodnih katastrofa u poslednjoj deceniji.

Šumski požari, američke oluje i tornada u Evropi doveli su do toga da se globalnim osiguranjima u prvoj polovini tekuće godine nanese težak udarac, prenosi Irish Times, pozivajući se na Financial Times. Grupa za reosiguravanje Swiss Re saopštila je da su ekstremni vremenski uslovi uzrokovani klimatskim promenama i brzim urbanim razvojem u područjima sklonim katastrofama doveli do velikih šteta.

U prvoj polovini tekuće godine zabeleženi su najveći osigurani gubici od zemljotresa u Japanu i na Novom Zelandu 2011. godine. Zimska oluja “Uri“ u Severnoj Americi prouzrokovala je gubitak od 15 milijardi dolara za osiguravajuće kuće, što je najviše ikada za takav događaj.

Iako Swiss Re nije prognozirao potraživanja osiguranika za drugu polovinu godine, očekuje se da bi ovo mogla da bude godina rekordnih gubitaka. Velike poplave u Kini, poplave i požari u Evropi u julu i avgustu dogodili su se uoči sezone uragana, pa se pretpostavlja da tek predstoje velike naplate štete.

Samo u Nemačkoj osiguravajuće kuće očekuju potraživanja od 4,5 do 5,5 milijardi evra od prošlomesečnih razornih poplava. Osiguravajuća kompanija Aon saopštila je da će se ove poplave “verovatno rangirati kao najskuplja vremenska nepogoda i druga najskuplja prirodna katastrofa u Evropi u poslednjih 40 godina“, posle zemljotresa u Italiji 1980. godine.

Razorne letnje poplave u gusto naseljenoj provinciji Henan u centralnoj Kini, bile su poziv na uzbunu lokalnim vlastima da traže bolje osiguranje od prirodnih katastrofa, što potencijalno otvara ogromno tržište za osiguravajuće kuće. Gubici u nedovoljno zaštićenoj provinciji Henan porasli su na oko 20,6 milijardi dolara.

Globalno osiguranje pokriva od 30 do 40 procenata ekonomskih gubitaka izazvanih katastrofama, sa pokrićem od oko 60 odsto u Severnoj Americi. U Kini, gde lokalni stručnjaci upozoravaju na ekstremne vremenske uslove zbog globalnog zagrevanja, pokrivenost štete je oko 10 procenata, prenosi ClaimsJournal. Skoro svih 654 velika grada u Kini podložni su poplavama.

Swiss Re je takođe upozorila na rastuću opasnost od “sekundarnih pretnji“ ili katastrofa koje istorijski nisu imale finansijski uticaj kao zemljotresi ili uragani. Takve pretnje redovno dostižu gubitke od oko milijardu dolara. Rastući troškovi odražavaju povećanu pretnju sektoru osiguranja, jer se ekstremni vremenski uslovi kombinuju sa rastom stanovništva i izgradnjom, što dovodi do manje apsorpcije vode u zemljištu, na primer.

Globalni ekonomski gubici od prirodnih i ljudskih katastrofa, koji uključuju osiguranu i neosiguranu štetu, iznosili su 77 milijardi dolara u prvoj polovini 2021. godine, a oko 4.500 osoba je izgubilo živote ili je nestalo u tim događajima, navodi Swiss Re. Procene finansijske štete prate najnoviji izveštaj Međuvladine komisije UN o klimatskim promenama koji prikazuje “nedvosmislene“ dokaze o globalnom zagrevanju kao rezultatu čovekove aktivnosti.

Osiguravatelji su pod pritiskom investitora i aktivista da povuku podršku za aktivnosti sa najvećom emisijom ugljenika, kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte na neto nulu do 2050. godine. U julu je osam evropskih osiguravajućih grupa, uključujući Axa, Aviva i Generali formiralo Net-Zero Insurance Alliance, obećavajući da će svoje portfelje osiguranja i reosiguranja uskladiti sa klimatskim ciljem za 2050. godinu.

“Intenzitet i učestalost prirodnih katastrofa, koji rastu, pokazuju da se suočavamo sa apsolutno hitnom situacijom“, saopštila je prošle nedelje osiguravajuća kuća Generali. Prema trenutnom modeliranju rizika, sektor osiguranja trebalo bi da u naredne dve decenije ima kapacitet da apsorbuje rastuće troškove prirodnih katastrofa, a očekuje se više situacija u kojima kupovina osiguranja neće biti ekonomična.