Ruska centralna banka smanjila kamatnu stopu na 17 odsto

Ruska centralna banka smanjila je svoju ključnu kamatnu stopu za 100 baznih poena, na 17 odsto, što je manje od očekivanja analitičara, ukazujući na uporno visoku inflaciju.

Inflatorna očekivanja ostaju povišena, rekla je banka u saopštenju.

Analitičari koje je anketirao Reuters pre nekoliko dana predviđali su smanjenje od 200 baznih poena, iako je pad rublje od pet odsto ove nedelje izazvao sumnje da li će centralna banka zaista ići tako daleko sa popuštanjem.

„Proinflatorni rizici i dalje preovlađuju nad dezinflatornim na srednjoročnom nivou“, saopštila je centralna banka, dodajući da su ti rizici povezani sa „dužim odstupanjem ekonomije od uravnoteženog puta rasta i visokim inflatornim očekivanjima, kao i sa pogoršanjem uslova spoljne trgovine“.

Po ovoj objavi, rublja je ojačala za 0,8 odsto, na 83,80 za dolar, povrativši deo gubitaka iz ove nedelje.

Rani skok rublje od čak 40 odsto početkom ove godine pomogao je centralnoj banci u borbi protiv inflacije tako što je uvoznu robu učinio jeftinijom.

Ipak, ruska ekonomija prolazi kroz oštro usporavanje, pri čemu se očekuje da rast BDP-a padne sa 4,3 odsto iz 2024. na tek 1,2 odsto ove godine. Neki ekonomisti i poslovni lideri upozoravaju na stagnaciju ili čak recesiju.

Najnoviji podaci pokazali su mesečnu deflaciju od 0,4 odsto u avgustu, mesecu kada novi rod voća i povrća obično obori cene. Na godišnjem nivou, inflacija je u avgustu usporila na 8,14 odsto sa 8,79 odsto u julu, izveštava Reuters.

Prošlog oktobra, centralna banka je podigla svoju ključnu kamatnu stopu na 21 odsto, najviši nivo u više od 20 godina, kako bi obuzdala inflaciju podstaknutu visokim vojnim troškovima zbog sukoba u Ukrajini.

Ovaj potez doveo je kamatne stope u ekonomiji na prohibitivnih 25 odsto ili više, pri čemu mnoga preduzeća više nisu mogla da investiraju, a najugroženiji sektori, poput građevine, uglja i metala, pretrpeli su najveće posledice.

Predsednik Vladimir Putin prošle nedelje negirao je da ekonomija stagnira, pozivajući se na nastavak rasta kreditiranja, i podržao je čvrst pristup centralne banke kada je reč o kamatnim stopama.

Centralna banka saopštila je da fiskalna normalizacija „još nije materijalizovana, uzimajući u obzir budžetski deficit akumuliran od početka ove godine“. Dodala je i da bi parametri novog budžeta, koji bi ovog meseca trebalo da bude predat parlamentu, mogli naterati banku da ponovo prilagodi monetarnu politiku.