Šifra plaćanja je veoma važna, a evo i zašto

Kako ne bi došlo do grešaka u knjigovodstvu, a samim tim se uštedelo vreme i novac, preduzetnici i ostali privrednici treba dobro da se informišu o šiframa plaćanja. Knjigovodstvenim agencijama je ovo vrlo poznata tema, ali poreski savetnik Dušan Roglić ističe da bi jako dobro bilo da svi budu upućeni u određenoj meri sa tim šta koja šifra znači.

„Svaka greška se da ispraviti, ali zamislite koliko vremena prođe dok se koriguje, a vreme je danas najskuplja stavka. Šifre plaćanja su opis namene – šta plaćamo. One određuju službenicima kako da proknjiže date uplate. I iako vam možda zvuče nebitno, šifre plaćanja su od velike važnosti i za fizička lica. Naime, ukoliko se pogreši šifra plaćanja, državni organi bi u nekom konkretnom slučaju mogli da pošalju zaduženje za neki porez, što se i u praksi dešavalo nekoliko puta, mada retko“, upozorava Roglić.

Kako kaže, samim knjigovođama, bankarima, finansijskim stručnjacima je najbitnije da na osnovu šifre znaju o čemu se radi, odnosno koje je vrste određena uplata. Dodaje da se najčešće koriste šifre 1 i 2, a njihova podgrupa je ista, samo se odnosi na to da li je transakcija u gotovini ili se vrši preko računa – isplata plate na blagajni (140) i isplata plate preko računa (240). Dakle, napominje Roglić, u pitanju je ista namena, ali drugačiji oblik.

„Ukoliko se recimo plata ne uplati pod šifrom 240, banke to ne registruju kao platu i neće uzeti taj mesec u obzir da zaposlenom ima platu, što je važno ako recimo aplicira za kredit. Šifre za ostale nedefinisane transakcije – 257, što znači da ukoliko nam neko pogrešno uplati, mi mu vraćamo novac tom šifrom, jer ukoliko mu vratimo šifrom 221, može doći do zaduženja. Ukoliko isplaćujemo zaposlenima neoporezive iznose, obavezno se pozivati na šifru 241, jer je u suprotnom poreski inspektor može osporiti“, objašnjava naš sagovornik.

Rodlić dodaje da je za sve što plaćamo državi, a fiksno je (paušalni porez, porez na imovinu, takse i slično), šifra plaćanja 253.

„Ono što sve buni je da su sve šifre iste za gotovinu i bezgotovinske transakcije (preko računa). Tačnije u tim slučajevima, prvi broj određuje tok da li je u gotovini ili nije. Tako da sve šifre koje počinju sa 1 namenjene su isključivo za gotovinu, dok na 2 počinju šifre koje označavaju plaćanje preko računa“, ističe poreski savetnik.

Kako je naglasio, zbog svega navedenog treba mnogo voditi računa, jer su šifre, iako možda tako ne deluje, od velikog značaja, ne samo za pravna, nego i za fizička lica.

„Nažalost, kod nas još uvek većina koristi usluge blagajne u banci, pošti i radi sa živim kešom. Tako da se njihove uplate evidentiraju kroz šifru 121 kad plaćaju račune struje, vode, infostana i slično, a neretko i 189 – transakcije po nalogu građana“, konstatuje Roglić.

Postoji još mnoštvo šifara, koje se mogu pogledati na sajtu Narodne banke Srbije (NBS).