SKOČILE CENE STANOVA U HRVATSKOJ U Zagrebu novogradnja skuplja za čak 15 odsto

Prosečna cena kvadratnog metra u novogradnji u Zagrebu vratila se na nivo iz 2008. godine i prve polovine 2009. godine, pa je sada prvi put premašila 14.000 kuna.

Kvadrat stana u prvom delu 2020. godine prodavao se za prosečnih 14.288 kuna (1.895 evra). To je približno za 1.000 kuna skuplje nego što su zagrebački novi kvadrati prodavali u istom periodu 2019. godine.

Subvencije dižu cene, prenosi Večernji.hr. Za godinu dana novi stanovi u Zagrebu poskupeli su za čak 15 odsto, za razliku od ostataka Hrvatske, koji uključuje i Jadran, gde su cene na godišnjem nivo pale oko četiri odsto, tačnije na prosečnih 11.263 kune (1.494 evra) po kvadratu.

Takve cene i u ostatku Hrvatske poslednji put su viđene 2008. godine, ali Državni zavod za statistiku nije precizirao kolike su cene na Jadranu i uz more, a kolike u pustom kontinentalnom delu zemlje.

Poznavalac i predstavnik agencije za promet nekretnina Dubravko Ranilović vjeruje da u Splitu i ostalim gradovima uz more nije došlo do pada cena. Zagreb je, prema njegovim rečima, tražen i zato što se na kupovinu nekretnina i dalje gleda kao na dobru investiciju, pogotovo zato što su kamate na štednju zanemarive.

Na veliki skok cena novih stanova u Zagrebu veliki uticaj imao je i državni program subvencionisanja kamata jer većina korisnika subvencija živi i radi u glavnom gradu.

Stručnjak za nekretnine Ekonomskog instituta Zagreb, Maruška Vizak, kaže da se potres, pa i karantin još nisu prelili na cene u prvom delu godine te su one odraz ranijih zbivanja.

“Tržište nekretnina je inertno i plitko, što znači da se na njega sporo prelivaju tekuća zbivanja. Potres i karantin možda će se osetiti na cenama u drugom delu ove godine. Tržište nekretnina sa cenama zna da reaguje i sa tri, četiri godine zaostatka na neki događaj”, navodi Vizek.

Pojedine banke u Hrvatskoj spustile su kamatne stope na do sada nezamislivih oko dva odsto, što znači da je i bankama u interesu da što više kapitala usmere u tom pravcu.

“Već je i u 2019. godini došlo do stagnacije ili sitnih promena cena u naseljima izvan Zagreba i primorja, a broj transakcija je padao. Takvo kretanje po pravilu je znak da je tržište pregrejano i da se može očekivati pad cena”, zaključuje Vizek.