Slovenija izdala desetogodišnju obveznicu vrednu 1,75 milijardi evra

Slovenija je prva zemlja u 2026. koja je ušla na tržišta kapitala i izdala desetogodišnju obveznicu vrednu 1,75 milijardi evra za finansiranje potreba ovogodišnjeg državnog budžeta.

Emisiju su organizovali Barclays, DZ Bank, HSBC, J.P. Morgan, OTP banka i Raiffeisen Bank International. Slovenija im je 2. januara dala mandat za izdavanje desetogodišnje referentne obveznice, koja dospeva 12. marta 2036, prenosi SEEbiz.

Transakcija je zatvorena u ponedeljak oko 14:30 sati s konačnom veličinom emisije od 1,75 milijardi evra. Knjiga naloga na zatvaranju premašila je deset milijardi evra, uključujući 912 miliona evra potražnje od strane organizatora emisije.

Cena transakcije postavljena je oko 17:30 sati s kuponom od 3,275 odsto, rasponom do dospeća MS+37 baznih poena, prinosom do dospeća od 3,312 odsto i cenom do dospeća od 99,675 odsto. „Vrlo uspešna emisija obveznica ogleda se i u opsežnoj potražnji investitora i u postignutom niskom rasponu cena“, napisalo je ministarstvo.

Što se tiče geografske distribucije investitora, 27 odsto dolazi iz Nemačke, Austrije i Švajcarske, 25 odsto iz Ujedinjenog Kraljevstva i Irske, 15 procenata iz Francuske i Beneluksa, 11 odsto iz Južne Evrope, osam odsto iz nordijskih zemalja, sedam procenata iz Slovenije, pet odsto iz Srednje i Istočne Evrope i dva odsto iz ostalih zemalja.

Po institucionalnom obliku, banke čine 43 odsto, upravitelji fondova 28 odsto, centralne banke ili zvanične institucije 13 procenata, osiguravajuća društva ili penzijski fondovi deset odsto, a upravnici rizičnog kapitala šest odsto.

Na osnovu programa finansiranja, država ove godine može da se zaduži do 5,251 milijardi evra za pokrivanje budžetskih potreba. Primarni instrument za finansiranje većine tih potreba je izdavanje državnih obveznica, dopunjeno izdavanjem trezorskih zapisa i, po potrebi, drugih instrumenata navedenih u programu finansiranja. Izbor vrste instrumenta i iznos zaduživanja po pojedinom instrumentu zavisiće od tržišnih uslova u trenutku izdavanja.

Ministarstvo finansija procenjuje da će javni dug na kraju 2025. iznositi 66,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je na kraju 2024. iznosio 66,6 odsto BDP-a. Za ovu godinu planirano je dalje smanjenje javnog duga kao procenta BDP-a, u skladu s fiskalnim pravilima na nivou EU. Između ostalog, ona zahtevaju da zemlje s javnim dugom između 60 i 90 odsto BDP-a smanje u proseku za najmanje 0,5 procentnih poena BDP-a godišnje tokom perioda fiskalne konsolidacije, što se obavezno uzima u obzir prilikom zaduživanja, dodali su.