Šta rade banke kada klijent nema novca da vraća kredit?

Iako banke pre odobravanja pozajmice vrše sve neophodne provere kreditne sposobnosti, dešava se, naročito u kriznim vremenima, da klijent gubitkom posla ostane bez mogućnosti da banci vrati dug. Kao poslednju meru banka pokreće sudski spor za naplatu dugovanja prodajom pokretne ili nepokretne imovine.

Ipak, pre nego što posegne za pokretanjem sudskog spora, banka će pokušati da sa klijentom napravi neku vrstu dogovora o naplati potraživanja.

“Ukoliko klijent nije u mogućnosti da izmiruje obaveze po osnovu kredita koji je u korišćenju kod banke, najbolje je da se odmah obrati svojoj banci i da je upozna sa novonastalom sitiuacijom. U takvim okolnostima banka će u okvirima svoje poslovne politike probati da nađe rešenje koje u svakom slučaju podrazumeva delimično ili ukupno odlaganje obaveza na određeni vremenski period kako bi klijent dobio na vremenu da nađe novi posao ili neki drugi način i izvor prihoda kako bi nastavio da uredno izmiruje obaveze prema banci”, objašnjavaju iz Udruženja banaka Srbije (UBS) za Biznis.rs.

U slučaju da to ne uradi, klijent rizikuje da padne u docnju, što ima za posledicu da će nakon 60 dana banka morati da prijavi klijenta u Kreditnom birou kao neurednog i samim tim klijent će biti kreditno nesposoban za bilo koju drugu bankarsku pozajmicu ili bilo koji drugi bankarsku proizvod.

Ukoliko klijent padne u docnju i nema dogovor sa bankom o reprogramu, banka će nastojati da se naplati iz raspoloživih instrumenata obezbeđenja pa ukoliko u tome ne uspe pokrenuće sudski spor za naplatu dugovanja od klijenta prodajom njegove pokretne ili nepokretne imovine što se utvrđuje u izvršnom postupku.

Prvu opomenu banka će uputiti klijentu koji kasni sa izmirivanjem obaveza (do 30 dana od dana dospeća rate). Banka će kontaktirati klijenta, najpre telefonom, i podsetiti ga da izmiri dospele obaveze. Ukoliko to ne učini svakako će banka opomenuti klijenta i pisanim putem, pismom ili slanjem mejla, pa ukoliko i nakon toga izostane odgovor i reakcija klijenta, banka će ga obavestiti da je primorana da aktivira raspoložive instrumente obezbeđenja (naplata od jemca, aktiviranje ručne zaloge, aktiviranjem hipoteke…). Ukoliko banke ne naplati dug ni na taj način, naredni korak je pokretanje sudskog postupka za prinudnu naplatu.

Prinudna naplata kredita se vrši na osnovu sudskog izvršnog postupka.

“Sudski izvršni postupak je detaljno regulisan Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Sud je nadležan da rešenjem odredi izvršenje, a javni izvršitelj ili sud imaju obavezu da sprovedu prinudnu naplatu. Stranke moraju biti jasno određene u izvršnom postupku i mora se znati protiv koga se vrši prinudno izvršenje, i u čiju korist, takođe. Učesnici postupka mogu biti i treća lica koja tvrde da imaju neko pravo na predmetu izvršenja sa ciljem da se taj predmet izuzme iz izvršnog postupka”, navode iz UBS.

U slučaju da su krediti odobreni sa žirantom, on se uglavnom kontaktira da bi se upozorio da klijent banke, kome je on garant, ne otplaćuje kredit i da postoji mogućnost da banka svoja potraživanja izmiri od žiranta, odnosno, da će uskoro doći do utuženja klijenta, a da žirant u tom slučaju ima potpuno istu odgovornost prema nastalom dugu, kao i klijent.

Kod kredita koji su odobreni bez žiranata, poslovna banka kontaktira poslodavca zaposlenog, kako bi proverila zbog čega se rate kredita ne uplaćuju (ako je do trenutka prestanka uplata to vršio poslodavac pri isplati mesečnih zarada), odnosno da bi uspostavila sistem uplate rata kredita direktno sa poslodavcem, koji će odbijati potrebnu uplatu na mesečnom nivou pri isplati zarade zaposlenom.

Iz UBS ističu da banka u skladu sa ugovorom o kreditima koji tu oblast takođe predviđa i reguliše, obračunava i naplaćuje kamatu na sve dospele i nedospele obaveze, sve do konačne naplate ukupnog duga.