Mogu li d.o.o. ili preduzetnik da se vrate na stari model poslovanja?

Kako poslovanje raste i razvija se mnogi preduzetnici dolaze do tačke kada moraju da donesu odluku – da li ostati na paušalnom oporezivanju, preći na vođenje knjiga ili čak transformisati firmu u društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.).

Svaka od ovih odluka menja način funkcionisanja firme, ali i obaveze vlasnika prema državi, poveriocima i partnerima. Upravo zato je jedno od pitanja koje najčešće postavljaju paušalci – šta ako pogrešim? Odnosno, da li je moguće vratiti se na prethodni model poslovanja?

Poreski savetnik Milan Radošević kaže da sve zavisi od vrste promene koju je preduzetnik napravio. Dok se u nekim slučajevima omogućava povratak, u drugima zakon ne predviđa mogućnost vraćanja na staro.

Za one koji su prešli sa paušalnog oporezivanja na vođenje poslovnih knjiga, situacija je nešto jednostavnija. Ako preduzetnik u nekom trenutku ponovo ispuni zakonske uslove da bude paušalac – može se vratiti na taj model poslovanja.

“Međutim, paušalci moraju obratiti pažnju na šifru delatnosti. Ne mogu sve delatnosti biti paušalno oporezovane, a dozvoljene su razvrstane u sedam poreskih grupa. Odabrana šifra direktno utiče na visinu paušalnog poreza, pa je od ključnog značaja da se unapred dobro proveri kojoj grupi delatnost pripada”, ističe Radošević.

Mnogo ozbiljnija promena nastaje kada preduzetnik odluči da se prebaci u d.o.o. U tom trenutku povratka više nema. Jednom kada forma poslovanja postane „društvo sa ograničenom odgovornošću“, ne postoji zakonska mogućnost vraćanja na status preduzetnika – ni kao knjigaš ni kao paušalac.

“Razlog za ovakvo pravilo leži u samoj prirodi dva modela poslovanja. Društvo sa ograničenom odgovornošću i preduzetnik su po pravnoj suštini potpuno različiti oblici – razlikuju se po načinu odgovornosti, proceduri gašenja i mogućnosti vlasništva”, objašnjava poreski savetnik.

Pre svega, preduzetnik odgovara lično svojom imovinom, dok d.o.o. odgovara samo imovinom firme. Kada neko postane vlasnik društva rizik je prenet na društvo, pa zakon ne dopušta da se taj odnos ponovo „preokrene“.

“Gašenje preduzetnika je relativno jednostavno, jer je potrebna potvrda Poreske uprave i lokalne samouprave da nema dugovanja. Kod d.o.o. je proces duži i komplikovaniji. Postoje dva moguća scenarija. Prvi je likvidacija – ako firma nema dugova sledi postupak koji traje najmanje 120 dana, uz obavezne likvidacione izveštaje i oglasni period za poverioce. Firma može i da ode u stečaj, ukoliko postoje dugovi, a sud imenuje stečajnog upravnika. Firma tada ulazi u postupak koji može trajati i godinama. U oba slučaja jasno je zašto je povratak na preduzetničku formu nemoguć”, pojašnjava Radošević.

Iako ne postoji direktna konverzija d.o.o. u preduzetnika, preduzetnici nisu bez opcija. Jedna od najčešćih praksi jeste da se d.o.o. ugasi kroz likvidaciju ili stečaj, a paralelno ili nakon toga otvori novi preduzetnik.

“Takođe, zakon omogućava da jedno fizičko lice istovremeno bude preduzetnik i vlasnik društva sa ograničenom odgovornošću. To znači da dok traje postupak gašenja društva možete osnovati i preduzetničku radnju i odlučiti šta ćete raditi kroz koji oblik poslovanja. Važno je jedino da d.o.o. nema dugovanja prema državi, jer u suprotnom postoji rizik da se oduzme PIB preduzetnika”, navodi Milan Radošević.

Praksa pokazuje da mnogi vlasnici firmi tek kada naiđu na probleme – ili kada im se promeni obim posla – počnu da istražuju mogućnosti prelaska sa jednog oblika na drugi.

“Za nove preduzetnike ili one koji tek planiraju da otvore firmu izuzetno je važno da dobro promisle o izboru oblika poslovanja. Paušalni model donosi manje administracije, ali i ograničenja u pogledu rasta. Knjigaši imaju detaljnije obaveze, ali i veću fleksibilnost u poslovanju. D.o.o. pak nudi mogućnost udruživanja i ograničenu odgovornost, ali nosi i kompleksnije procedure i nemogućnost povratka na preduzetnički model”, zaključuje poreski savetnik.