U 2024. godini neto finansijska imovina po stanovniku u Hrvatskoj iznosila 19.950 evra

Sa neto finansijskom imovinom od 19.950 evra po stanovniku u 2024. godini, Hrvatska se nalazi na 31. mestu na Allianzovoj globalnoj listi najbogatijih zemalja, koju predvode Sjedinjene Američke Države, pokazuje Allianzov izveštaj o globalnom bogatstvu nedavno objavljen.

U 16. izdanju svog izveštaja, koji analizira imovinu i dugove domaćinstava u skoro 60 zemalja, Allianz je naveo da je neto finansijska imovina u Hrvatskoj prošle godine porasla za „snažnih“ 9,7 odsto, ukupno je iznosila 78,3 milijarde evra, čime je Hrvatska zauzela 31. mesto na listi najbogatijih zemalja, piše SEEbiz.

Bruto finansijska imovina hrvatskih domaćinstava porasla je za 9,9 odsto u prošloj godini, na 106,2 milijarde evra, a kako ističu iz Allianza, taj „izvanredan“ rezultat podstaknut je rastom u sve tri kategorije imovine – bankovni depoziti su porasli za devet odsto, dok su kategorije hartija od vrednosti i osiguranja/penzijski proizvodi „skočile“ za po 11,4 odsto.

Iz Allianza navode da su nova ulaganja u štednju porasla za 41 odsto, dostigavši novi rekord od 8,8 milijardi evra, nadmašivši čak i iznose zabeležene tokom pandemije.

„Najviše su profitirali bankovni depoziti i osiguranje/penzije, koji su primili 3,8 milijardi evra, odnosno 1,9 milijardi evra, što predstavlja novi rekord u oba slučaja. Ipak, hartije od vrednosti, posebno obveznice, ostale su popularne, a hrvatska domaćinstva su neto uložila 2,8 milijardi evra, isto kao i prethodne godine”, navodi se.

S druge strane, obaveze su prošle godine porasle za 10,6 odsto, na 27,9 milijardi evra, što je najbrži rast od globalne finansijske krize. Kao rezultat toga, odnos duga (obaveze kao procenat BDP-a) porastao je na 33 odsto, iako je i dalje za 12 procentnih poena niži od nivoa zabeleženog 2010. godine, kažu iz Allianza.

„Rezultati ovogodišnjeg Izveštaja o globalnom bogatstvu pokazuju koliko su hrvatska domaćinstva otporna i spremna na promene. Posebno je pozitivno to što štednja i dalje snažno raste, a istovremeno se sve više diverzifikuje. To je važan pokazatelj finansijske zrelosti i dugoročne stabilnosti”, rekla je predsednica Uprave kompanije Allianz Hrvatska Marijana Jakovac u izjavi prenetoj u saopštenju.

Kada je reč o globalnom nivou, iz Allianza ističu da je prošla godina bila još jedna sa solidnim rastom globalne ekonomije i izuzetno uspešna godina za finansijsku imovinu privatnih domaćinstava. Rast od 8,7 odsto nadmašio je čak i snažan rast iz prethodne godine, kada je iznosio osam odsto, pa je ukupna finansijska imovina do kraja 2024. dostigla 269.000 milijardi evra.

„Iako je reč o novom apsolutnom rekordu, u odnosu na ekonomsku aktivnost finansijska imovina od 283 odsto nalazi se tek na nivou iz 2017. godine”, napominju.

Iz Allianza navode i da je u poslednjih deset godina finansijska imovina američkih domaćinstava rasla u skladu sa globalnim prosekom, ali je prošle godine njen rast bio čak i veći.

Kažu da je to u oštrom kontrastu sa zapadnom Evropom i Japanom, gde je rast zaostajao za globalnim prosekom više od dva procentna poena, odnosno nešto manje od četiri procentna poena godišnje.

„Rast finansijske imovine u SAD jednostavno je neverovatan. U 2024. polovinu rasta globalne finansijske imovine ostvarile su isključivo SAD. U poslednjoj deceniji taj udeo je iznosio 47 odsto. Kina je, s druge strane, doprinela sa 20 odsto, a zapadna Evropa sa 12 odsto. Barem kada je reč o finansijskoj imovini, tvrdnja da su druge zemlje imale korist na račun SAD nema utemeljenje”, analizira glavni ekonomista Allianza Ludovic Subran.

Iz Allianza ocenjuju i da je posedovanje hartija od vrednosti, posebno akcija, ključno za rast imovine.

U tom smislu, poslednje dve godine bile su izuzetno zadovoljavajuće za štediše. Sa 11,5 odsto u 2023. i 12 odsto u 2024, hartije od vrednosti rasle su gotovo dvostruko brže od ostale dve kategorije imovine.

Međutim, napominju, u kojoj meri će štediše profitirati od rasta cena hartija od vrednosti u velikoj meri zavisi od strukture portfelja, koja se znatno razlikuje među zemljama i regionima.

Inače, kod severnoameričkih štediša hartije od vrednosti čine 59 odsto portfelja, u zapadnoj Evropi taj udeo iznosi oko 35 odsto, dok u Hrvatskoj 27 odsto.