U Hrvatskoj raste kreditiranje građana, a opadaju pozajmice državi

Prema najnovijim podacima Hrvatske narodne banke (HNB), ukupni zajmovi poslovnih banaka, štedionica i stambenih štedionica (tzv. drugih monetarno-finansijskih institucija) plasirani u institucionalne sektore iznosili su 44,6 milijardi evra na kraju juna.

U odnosu na isti period pošle godine, zabeležen je rast od 5,8 odsto ili 2,4 milijarde evra. U odnosu na maj, ukupni krediti su zabeležili rast od 0,6 odsto ili 262,5 miliona evra, preneo je SeeBiz.

Posmatrano po institucionalnim sektorima, krediti opštoj državi (učešće od skoro 14 odsto u ukupnim kreditima) beleže skroman pad od 0,1 odsto na mesečnom nivou. Sa druge strane, na godišnjem nivou taj pad je iznosio sedam odsto ili 464,6 miliona evra.

Krediti stanovništvu iznosili su skoro 23 milijarde evra ili 51,6 odsto ukupnih kredita. Na godišnjem nivou ostvaren je rast od 10,9 odsto ili 2,3 milijarde evra, dok je na mesečnom nivou zabeležen rast od 0,8 odsto ili 192,2 miliona evra.

Posmatrano prema strukturi kredita, 11,3 milijarde evra odnosilo se na stambene kredite, što je rast od 9,8 odsto na godišnjem nivou, dok je u odnosu na maj rast obima kreditiranja iznosio skromnih 0,88 odsto.

„Očekujemo nastavak godišnjeg usporavanja u julu i avgustu, s obzirom na jaču tražnju u istim mesecima prošle godine zbog realizacije poslednjeg kruga programa subvencionisanja državnih stambenih kredita“, istakla je HNB u saopštenju.

Druga najveća komponenta kredita stanovništvu, nenamenski gotovinski krediti, činila je 37,7 odsto ukupnih kredita stanovništvu u junu, što je najviše u poslednjih 36 meseci.

U odnosu na jun 2023. godine zabeležen je rast nenamenskih gotovinskih kredita od 14,5 odsto ili 1,1 milijardu evra. Na mesečnom nivou ostvaren je rast od 1,3 odsto ili 113,2 miliona evra.

„U periodu januar-april zabeleženo je postepeno ubrzanje mesečnog rasta posmatranih kredita, dok je u maju i junu zabeleženo blago usporavanje, ali i dalje iznad prosečne stope rasta. Ostvareni rast zaposlenosti i zarada stanovništva povećava potencijal zaduživanja u odnosu na prihode, što će održati solidnu tražnju za potrošačkim kreditima u ostatku godine“, procenila je HNB u analizi.

U odnosu na kraj 2023. godine, ukupna vrednost odobrenih nenamenskih gotovinskhi kredita povećana je za 8,5 odsto ili 676,8 miliona evra.

Krediti kompanijama, u iznosu od 15,1 milijardi evra, činili su 33,8 odsto ukupnih kredita na kraju juna, a porasli su po osnovu stanja za 4,6 odsto u odnosu na jun prošle godine.

„Ubrzao se godišnji rast kod kredita za investicije (sa 9,7 odsto na 10,6 odsto) i kredita za obrtna sredstva (sa 6,2 odsto na 7,4 odsto), dok su ostali krediti nastavili da padaju šesti mesec zaredom (-6,1 odsto). U januaru je zabeleženo prvo godišnje smanjenje u ovoj kategoriji od avgusta 2020. godine“, ukazala je HNB.

Ostali krediti kompanijama odnose se uglavnom na prekoračenja po transakcijskim računima, kredite za finansiranje izvoza, faktoring i sindicirane kredite.

„Jačanje tražnje preduzeća za kreditima verovatno je odraz određene tražnje za dobrima i uslugama u privredi. U slučaju investicionog kreditiranja, tražnja je verovatno stimulisana optimizmom zasnovanim na rastu cena proizvoda odnosno potrošačkih cena“, ukazala je HNB.