U SRBIJI ZALOG MOGU BITI KRAVE, BILBORDI, SMRZNUTO VOĆE, BUDUĆI ROD PŠENICE Vrednost potraživanja 83 milijarde evra

Bilbord, krava, žičara, umetnička slika, zlato, automobil, ali i budući rod pšenice, samo su neke od stavki koje mogu biti stavljene pod zalogu za obezbeđivanje kredita. U srpskom Registru založnog prava, do kraja marta ove godine bila su aktivna 179.082 založna prava, a njima je obezbeđena vrednost potraživanja od 83,18 milijardi evra.

Kako bankari objašnjavaju, stavljajući stvari pod zalogu, dužnik garantuje da će vratiti dug, a da će zaloga automatski preći u ruke poverioca u slučaju da obaveza iz ugovora ne bude izmirena na vreme. Ono što je hipoteka na kuću ili stan, to je zaloga na pokretne stvari.

„Predmet založnog prava mogu biti pokretne stvari i prava, koji se zalažu upisom založnog prava u registar koji je ustanovljen u skladu sa Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar“,  kažu u Agenciji za privredne registre, pišu „Večernje novosti“.

Automobili su najbrojniji predmeti zaloga od početka rada registra, i čine 43,42 odsto svih registrovanih predmeta. Neobični primeri iz prakse su registracija opreme vetroparkova, žičara, bilborda, zlata, srebra, poljoprivrednih proizvoda. Kada su predmet zaloge životinje, najčešće se zalažu goveda, ovce i svinje.

A spisak šta sve može biti predmet zaloge začuđujuće je raznovrstan. Osim što to mogu biti umetničke slike, životinje, udeo u privrednom društvu, to mogu biti i stvari ili prava koja će zalogodavac pribaviti u budućnosti. Tako se trenutno u Registru založnih prava nalaze i budući rod pšenice, ječma i ostalih poljoprivrednih kultura, smrznuto voće, protivgradni i zalivni sistemi, oprema za tehnički pregled, veštačka trava u balonima za fudbal, perionice na pumpama, točionice benzina.

„Među predmetima zaloge trenutno su najbrojnija vozila, koja čine 37,36 odsto svih registrovanih predmeta, od čega teretna čine 12,8 odsto. Mašine i oprema su zastupljeni u 26,49 odsto slučajeva, životinje u 2,39 odsto, dok prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava čine 21,86 odsto registrovanih predmeta. Preostalih 11,90 odsto čine pokretne stvari koje ne spadaju ni u jednu od kategorija“, navode iz APR.

U Registru založnih prava, na strani poverilaca najviše je banaka, u čak 65,84 odsto slučajeva, ali to su i privredna društva, preduzetnici, ustanove, institucije, organi uprave – poput Poreske uprave Republike Srbije.

„Krajem prošle godine bilo je aktivno 177.757 založnih prava, prethodne – 169.356, 31. decembra 2017. godine bilo ih je aktivno 161.035, a pre četiri godine 148.682. Ti podaci predstavljaju razliku između upisanih i obrisanih založnih prava na kraju godine, a broj registracionih prijava koje registar obradi, višestruko je veći“, kažu u APR.