Ulaganje u eko kuće isplativije na duže staze

Kada se kaže eko kuća, misli se na sve načine gradnje koji koriste obnovljive izvore energije i upotrebu čistih i energetski efikasnih tehnologija i metoda u projektovanju, održivi razvoj i poštovanje tradicionalnog pristupa građenju uz korišćenje prirodnih, zdravih, nezagađujućih i recikliranih materijala.

Kako kaže inženjer arhitekture mr Vladimir Lovrić, to podrazumeva i specifičan odnos prema zelenilu, spoljnom i unutrašnjem vazduhu, vodi, upotrebi kišnice, termalnoj, higijenskoj i vizuelnoj udobnosti, medicini stanovanja i svemu onome što nam omogućava opstanak na planeti. Upravo bi pandemija korona virusa i klimatske promene mogle da povećaju interesovanje za ovakve građevine.

„Pitanje je da li će pandemija korona virusa, udružena sa očiglednim i sve primetnijim klimatskim promenama i sa sve većim zagađenjem životne sredine, doprineti buđenju svesti o potrebi ekološke i energetski održive gradnje u skladu sa prirodom. Savremena civilizacija je kroz razne tokove tehnološkog i ekonomskog razvoja i potenciranjem materijalnih i potrošačkih aspekata izgleda potpuno zaboravila na značaj odnosa čoveka prema prirodi. U ovakvom posmatranju se nalaze i mogući afirmativni odgovori na pitanje o budućnosti potražnje za eko kućama u Srbiji, koja je danas na niskom nivou“, objašnjava za Biznis.rs predsednik organizacionog odbora Kongresa ’Održiva arhitektura – energetska efikasnost’.

Kako objašnjava Lovrić, cena građenja klasičnih kuća i zgrada uopšte, koje su veliki potrošači energije i zagađivači životne sredine, ne može se sagledavati samo kroz novac, nego pre svega kroz ogromnu štetu koju nanose životnom okruženju, kroz emisiju ugljen-dioksida u atmosferu i direktan uticaj na zdravlje ljudi kroz sve aspekte sindroma ’nezdravih kuća’.

„U tom smislu eko kuće pružaju odgovore na koji način graditi kuće budućnosti koje će smanjiti sve vidove potrošnje energije i štetnog uticaja na prirodu i kroz takav način gledanja potvrditi da su kuće građene po ekološkim principima sa odgovarajućim materijalima i korišćenjem obnovljivih izvora energije jeftinije od klasično građenih kuća. Primera radi, porodična kuća izgrađena sedamdesetih godina, površine 150 metara kvadratnih, sa zastarelim sistemom grejanja i bez termoizolacije, ima godišnju potrošnju energije od oko 72.000 kWh, što po sadašnjim cenama energije iznosi oko 4.800 evra. Da bi se takva kuća izolovala, potrebno je obezbediti oko 275 kvadratnih metara polistirena, odnosno odgovarajuće termoizolacije, što bi podrazumevalo ulaganje od oko 3.000 evra“, napominje naš sagovornik.

Dodaje da bi postavljanjem termoizolacije na zidove i krov, ušteda troškova energije usled smanjenja gubitaka toplote dostigla i do 50 odsto.

„Ukoliko se za postavljanje termoizolacije iskoristi kredit za uštedu energije na rok od 78 meseci, mesečna rata od 55 evra praktično je jednaka uštedi na troškovima energije. Nakon tog perioda, domaćinstvo mesečno štedi isti iznos kroz smanjenu potrošnju energije. Održiva arhitektura nastoji da minimizira negativan uticaj objekata na životnu sredinu povećanjem efikasnosti i umerenosti u korišćenju materijala, energije i razvoja prostora. Kvalitetnom termičkom izolacijom sa spoljne strane zidova zgrade, kvalitetnom stolarijom i bravarijom sa trostrukim zastakljenjem, moguće je minimizirati istovremene potrebe za grejanjem i hlađenjem objekata do nivoa pasivnih kuća, koje koriste samo 1kw/m² godišnje. Upotrebom led sijalica i sistema pametnih kuća moguća je gradnja eko kuće budućnosti sa nultom potrošnjom, što predstavlja nove i jake izazove u smislu aktiviranja obnovljivih resursa“, ističe Lovrić.

Održiva arhitektura, kako kaže, uključuje i korišćenje recikliranih ili polovnih materijala. Smanjenje u korišćenju novih materijala stvara odgovarujuće smanjenje sadržane energije, koja se koristi za njihovu proizvodnju.

„Ekološki princip projektovanja i izgradnje ekoloških kuća podrazumeva i obavezno korišćenje obnovljivih izvora energije, posebno solarne. Korišćenjem i predviđanjem svih elemenata pasivnih solarnih sistema, moguće je dobiti osunčanu, zdravu i energetski efikasnu kuću koja štedi energiju. Dodatnom upotrebom aktivnih solarnih sistema, kolektora za zagrevanje tople vode i fotonaponskih panela za pretvaranje sunčeve u električnu energiju moguće je dobiti nulte energetske kuće ili plus energetske kuće što je jedan od ciljeva i Evropske unije da do 2030. godine sve nove kuće budu sa nultom potrošnjom i emisijom ugljen-dioksida u armosferu“, navodi naš arhitekta.

On smatra da zagađivanje osnovnih elemenata, vode i vazduha, otvara velika pitanja sa kojima će se civilizacija tek susresti u budućem procesu ekološkog osvešćivanja.

„Zbog toga, korišćenje prirodnih materijala kao što su drvo, opeka, kamen, slama i blato ne samo da je opet u trendu, nego se savremene eko kuće ne mogu ni zamisliti bez njihove delimične ili potpune upotrebe prilikom izgradnje ovih objekata, orijentisanih ka prirodi. Kupovina ovakvih kuća po sistemu ’ključ u ruke’ je poslednjih godina razvijena u Skandinaviji, Kanadi, Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, a u Srbiji se proizvođači montažnih kuća primetno trude da podignu standarde i ekološki kvalitet. Pandemija i život u gradovima u tom kontekstu otvorili su pitanje potreba čoveka da se vrati životu u prirodi. Pretpostavljam da bi ovo trebalo da bude stimulans svim proizvođačima prefabrikovanih i montažnih kuća da odgovarajućom ponudom doprinesu gradnji ekoloških kuća“, konstatuje arhitekta.

Okretanje ka eko gradnji

Kao alarmantan podatak Lovrić navodi da zgrade u Srbiji troše čak 60 odsto ukupne proizvedene energije, dok je u Evropi taj prosek oko 40 procenata.

„Čak 60 odsto te energije troši se na grejanje prostora, a ostatak na hlađenje, ventilaciju, rasvetu i napajanje električnih uređaja u domaćinstvu. Tu činjenicu potpuno ilustruje i podatak da u Srbiji više od 400.000 kuća nema termoizolaciju, što ih svrstava u energetski neefikasne kuće sa potrošnjom od 220 kWh/m² energije godišnje, dok je evropski prosek potrošnje energije 70 kWh/m². U Srbiji se taj prosek kreće od 120 do 150 kWh/m² godišnje, a značajno bi mogao da se poboljša primenom energetski efikasnih metoda u projektovanju, odgovarajućim izborom materijala za izgradnju novoprojektovanih objekata i primenom svih principa koji omogućavaju kvalitetnu energetsku rehabilitaciju postojećih neizolovanih građevina“, napominje naš sagovornik.

Pozitivni zakoni Evropske unije u cilju očuvanja životne sredine i smanjenja klimatskih promena imaju, kako kaže, refleksiju i na Srbiju, tako da se otvaraju mogućnosti da ukoliko neko hoće da promeni stolariju u stanu od 60 kvadrata, za šta je potrebno približno 1.500 evra, 25 odsto bi bespovratno finansirala uprava za energetsku efikasnost, 25 odsto jedinica lokalne samouprave, a 50 odsto samo domaćinstvo.

„Takođe, građani će već od leta moći da postanu proizvođači električne energije, ako se odluče da instaliraju solarne panele, bez obzira na to da li žive u kući ili stanu, na osnovu čega će im se umanjivati računi za struju. Vek solarnih panela je 25 godina, a investicija u njih može da se isplati za sedam do 10 godina. Ako neko želi da instalira panele, prvo mora projektantska kuća da uradi projekat, zatim treba dobiti lokacijske uslove i rešenje o tome da li mogu da se izvode radovi na krovu ili na zidovima zgrade ili kuće. Subvencije i kreditna politika svakako mogu biti jak podsticaj za podizanje ekološke svesti svakog pojedinca i mogućnost da Srbija ispuni značajne uslove Zelene agende Evropske unije“, zaključuje Lovrić.