Veća potražnja za obveznicama katastrofe pred sezonu uragana

Strategija koja je specijalizovanim investitorima donela ogromne prinose sada se suočava sa preispitivanjem. Takozvane obveznice katastrofe, koje izdaju osiguravači, reosiguravači i vlade u potrazi za dodatnim slojem pokrića u slučaju izuzetno nepovoljnih situacija – najčešće meteoroloških nepogoda velikih razmera – daju investitorima dvocifrene prinose. U međuvremenu, izdavaoci su primetili da njihovi troškovi rastu.

Prve žalbe su se pojavile u julu, nakon što se pokazalo da obveznice katastrofe koje je izdala Jamajka nisu aktivirane uprkos razaranjima koje je počinio uragan Beril. Iako je celo karipsko ostrvo tada zvanično proglašeno za područje katastrofe, pažljivo kalibrisani uslovi obveznice značili su da su njeni vlasnici bili zaštićeni od gubitaka. U ovom konkretnom slučaju, to je značilo da precizirani nivo vazdušnog pritiska nije dosegnut kako bi se ostvarila isplata.

Za investitore u ovakvu vrstu obveznica – koje trenutno ostvaruju prosečan prinos od oko 15 odsto nakon što su u 2023. dosegle čak 20 odsto – ishod na Jamajci podupire privlačnost strategije koja je privukla neke od najpoznatijih ulagača. Za druge, to je pokrenulo tešku debate, piše Bloomberg.

Posebno je pod lupom slučaj s Jamajke.

Shvatamo da na kraju dana investitori moraju da ostvare prinose“, rekao je u intervjuu Džvala Rambaran, bivši guverner centralne banke Trinidada i Tobaga. „Ali u isto vreme, pravednost i pravičnost govore da ne može biti sve vreme da investitori ostvaruju prinose.”

Ministarstvo finansija Jamajke nije odgovorilo na zahteve za komentar novinara agencije Bloomberg.

Obveznice koje je izdala ta država u vrednosti od 150 miliona dolara — uz pomoć Svetske banke — izdata je ove godine da zameni obveznicu iz 2021. Nova obveznica koštala je vladu Jamajke 60 odsto više po jedinici pokrića, što odražava povećani rizik izazvan klimatskim promenama, kao i veće troškove reosiguranja.

Obveznice katastrofe omogućavaju izdavaocima (koji se, takođe, ponekad nazivaju sponzorima) da prenesu deo svog rizika na tržišta kapitala. Prodaja ovih instrumenata je u poslednje vreme porasla, a faktori uključujući klimatske promene, gustinu naseljenosti i inflaciju doprinose njihovoj privlačnosti. Investitori se suočavaju sa potencijalno značajnim gubicima ako se aktivira obveznica, ali mogu da generišu prinose koji su bolji na tržištu ako se ne dogodi unapred definisana katastrofa.

Sami uslovi “kalibrisanja” eventualnog aktiviranja obveznice podešavaju se za svaku emisiju posebno.

Procenjuje se da je tržište obveznica katastrofe vredno oko 47 milijardi dolara, a uragan Beril je doneo ranu pobedu za investitore pred sezonu uragana i monsuna za koju se očekuje da će ove godine biti neobično aktivna.