Više od 56 odsto samozaposlenih u EU nastavilo da radi i tokom penzije

U Evropskoj uniji je 56,4 odsto samozaposlenih tokom 2023. godine nastavilo da radi i nakon što je primilo svoju prvu penziju, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku – Eurostat.

Među zemljama Evropske unije procenat samozaposlenih penzionera, koji su nastavili da rade ili su se ponovo uključili na tržište rada, bio najveći u Švedskoj (98,4 odsto), Finskoj (88) i Irskoj (87,7 odsto).

S druge strane, najniži udeo je bio u Španiji (18,2 odsto), Grčkoj (20,3) i Sloveniji (40,4 odsto).

U 2023. godini, 10,2 odsto penzionera starosti 50-74 godine bilo je zaposleno, a značajan deo ove grupe radio je sa skraćenim radnim vremenom: više od polovine (57,0 odsto) zaposlenih penzionera u EU bilo je zaposleno sa skraćenim radnim vremenom. Ova stopa je bila mnogo veća nego kod onih koji nisu penzioneri (16,2 odsto).

Zaposlenje sa skraćenim radnim vremenom bilo je češće među penzionerima u svim zemljama EU. Međutim, ovaj udeo se značajno razlikovao od zemlje do zemlje. Hrvatska je imala najveći udeo penzionera zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom (89,4 odsto) i najveću razliku u odnosu na one koji nisu penzioneri (3,4 odsto), što je rezultiralo značajnom razlikom od 86,0 procentnih poena. Hrvatsku su pratile Švedska (79,2 odsto) i Belgija (78,0 odsto), sa najvećim udelima penzionera zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom.

Nasuprot tome, Bugarska je prijavila najmanji udeo zaposlenja sa skraćenim radnim vremenom među penzionerima (9,2 odsto) i onima koji nisu penzioneri (1,2 odsto). Litvanija (19,0 odsto) i Letonija (23,2 odsto) takođe su zabeležile najniži udeo penzionera zaposlenih sa nepunim radnim vremenom.

Zanimljivo je da je Holandija, koja je imala najveći ukupni udeo zaposlenih sa nepunim radnim vremenom, pokazala najmanju relativnu razliku između penzionera (57,8 odsto) i onih koji ne spadaju u tu grupu (39,4 odsto).