Voćarstvo – nova zlatna poluga za one koji žele da investiraju u poljoprivredu

Mladi koji žele da se vrate na selo i započnu sopstveni biznis često su u nedoumici u šta najpre treba investirati. Najveći napredak u srpskom agraru beleži voćarstvo koje donosi značajan devizni priliv Srbiji. Ipak, voćnjaci u našoj zemlji zauzimaju 183.602 hektara odnosno 4,8 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo, s obzirom na povoljne klimatske uslove za gajanje voća, kaže za Biznis.rs agroekonomski analitičar Branislav Gulan.

„Ako je, primera radi, izvoz poljoprivrede 2019. godine iznosio 3,62 milijarde dolara, oko 600 miliona dolara prihodovali smo od izvoza voća. Shodno tome da ovaj deo agrara beleži veliki napredak i pruža najbolju iskorišćenost zemlje, stručnjaci nekoliko godina unazad preporučuju proizvodnju borovnice, jabuke, jagode, maline i trešnje“, napominje naš sagovornik.  

U prilog tome, Gulan navodi da Srbija samo od izvoza jabuka godišnje prihoduje od 100 do 120 miliona dolara. „Tu smo i najviše napredovali. Kada je reč o proizvodnji, samo 2019. godine imali smo 490.000 tona jabuka i značajno smo izvozili, pre svega na rusko tržište. Sada treba tražiti nova tržišta jer Rusija ima i svoje zasade i za nekoliko godina zadovoljiće sopstvene potrebe“.  

Kako napominje član Nacionalnog tima za preporod sela, naš značajan proizvod je i malina. „Ako je poljoprivreda u 2019. godini izvezla agrarnih proizvoda za 3,62 milijarde dolara, malina je učestvovala sa 215 miliona dolara. Bilo je godina i kada je donosila i značajnije prihode, i do 300 miliona dolara“, navodi Gulan.

Zasadi koji najbrže vraćaju uložen novac

Na pitanje koji zasadi najbrže vraćaju investiciju i ulaganja, naš sagovornik odgovara da je to ovih pet zlatnih voćki Srbije – jabuka, borovnica, malina, trešnja i jagoda. Ipak, i za to su neophodna ne tako mala sredstva za investiranje.

„U Vojvodini, primera radi, hektar odlične zemlje, najboljeg, prvog kvaliteta, košta oko 20.000 evra. Za hektar zasada bilo koje vrste, bilo da je u pitanju borovnica, jabuka, jagoda, malina ili trešnja, potrebno je oko 20.000 i isto toliko neophodno je za mreže zaštite od leda i da bi se njiva osposobila. Prema tome, to je 60.000 evra“, naglašava Gulan.  

Kao pozitivan primer, naš sagovornik navodi zemljoradničku zadrugu u Kisaču, gde su se udružili mladi ljudi i konkurisali za novčana sredstva Ministarstva za regionalni razvoj od kog su dobili značajna sredstva.

„Od tih sredstava kupili su traktor i mehanizaciju. Međutim, reč je o devet mladih ljudi koji su zemlju od roditelja nasledili, što znači da su već u startu imali za oko 20.000 evra manja ulaganja“, kaže Gulan.

Prema njegovim rečima, u toku je izrada regionalnog plana, koji će mladima pružiti direktne preporuke šta, gde i na koji način treba gajiti. Ipak, svi oni koji žele da se bave ovim poslom, najpre treba da se obrate stručnjacima koji će im pomoći, savetuje naš sagovornik.