Vraćanje ekonomije u normalu može da dovede do epidemije zombi firmi

Strah od zombi kompanija, koje posluju sa gubitkom, a na površini ih, tokom korona krize, drži samo pomoć koju daje država, prisutna je u privredama širom Evrope.

Jedan od onih koji je otvoreno izrazio strah da bi u njegovoj zemlji moglo doći do krize solventnosti je italijanski premijer Mario Dragi. Prema njegovim rečima, kraj pandemije će se, verovatno, podudariti sa prekidom pomoći države, pa će se firme i domaćinstva mnogo teže nositi sa nastalim dugovima. U ovoj situaciji, kako smatra italijanski premijer, povećanje prisutnosti zombi firmi može povećati rizik da one kontaminiraju i neke banke (zombi banke).

Do sličnih zaključaka došla je nedavno u svom istraživanju i Monetarna opservatorija Katoličkog univerziteta u Milanu, a koja je, koristeći podatke Banka Italije i Cerved-a, zaključila da će pogoršanje kreditne sposobnosti preduzeća biti izraženo, posebno u sektorima kao što je hotelijerstvo, ugostiteljstvo, kultura i zabava, tržište nekretnina. Verovatnoća neizvršenja drastično raste za neke od ovih kategorija, a procene su da će tako ostati bar do kraja ove godine.

“Iako je generalno ekonomska kriza uzrokovana pandemijom, bacila mnoge kompanije na kolena, intervencije nacionalnih banaka i vlada pomogle su u očuvanju ekonomskih aktivnosti, ali su uticale da se sada teško razlikuju zdrave od krhkih kompanija. Pomoć je firmama omogućila dodatnu likvidnost ili odlaganje plaćanja dugova, ali je i maskirala uobičajne finansijske probleme nekih kompanija koji nemaju veze sa krizom i koje bi, da nije bilo pomoći države, sigurno bankrotirale”, kaže u pomenutom istraživanju jedan od autora, profesor Mario Anoli.

Inače, neobičan izraz “zombi kompanije” koristi se za firme koje nemaju razvoj, već koriste pomoć države ili bankarske pozajmice uz minimalne kamate. One nisu “ni žive, ni mrtve”, jer dok traju donacije države ili mogućnost jeftinog zaduživanja one žive. Kada takav dotok sredstava prestane, i one bankrotiraju.

U Parlament Srbije je prethodnih dana ušao set zakona koji bi trebao da omogući treći krug pomoći države privredi i građana. Za sada nema procena da li će biti i četvrtog, petog… kruga pomoći, jer niko ne može ni da proceni koliko će dugo zdravstvena kriza trajati.

Prema tvrdnjama prof. dr Gorana Radosavljevića sa beogradskog FEFA, inače eksperta za javne finansije, država će svakako morati da nastavi sa davanjima iz budžeta, sve dok restriktivnim merama ograničava rad privrede.

“Zato je vakcinacija ključna, jer dostizanjem visokog stepena imunizacije stanovništva, privreda može polako da se vraća u normalu, a samim tim i da izvršava svoje obaveze. Dok se to ne desi, siguran sam da će pomoć biti potrebna”, objašnjava prof. Radosavljević za portal Biznis.rs.

On dodaje da je davanje svima jednake pomoći možda bilo opravdano u prvih nekoliko meseci pandemije, kada se nije ništa znalo o samom virusu i kada je gotovo čitav svet bio zatvoren. Međutim, ističe prof. Radosavljević, davanje pomoći svima podjednako u drugoj polovini 2020. godine i nakon toga nije imalo nikakvo opravdanje.

“Pokazalo se da je loše što država nije usmerila pomoć tamo gde je najpotrebnije. Mislim da je to i vlada shvatila jer mi se čini da su godinu dana nakon početka pandemije počeli da daju ciljanu pomoć sektorima kojima je to potrebno. Mislim da će sa time morati da se nastavi i u narednom periodu, a neki sektori, poput transporta putnika, avio saobraćaja i turizma, neće uspeti, ni pored pomoći države, da se oporave ni ove godine”, naglašava prof. Radosavljević.

Prof. Radosavljević kaže i da je prošlogodišnje odlaganje obaveza prema državi, a koje privrednici danas kroz rate plaćaju, njima zapravo bila “medveđa usluga”.

“Niko ne zna koliko će ovo da traje. Da li država ima prostora da ponovo odloži plaćanje poreza i kojim sektorima, treba opet vezivati za pitanje ‘šta posle’. Dakle, očekivati od sektora koji ne rade godinu dana, da plaćaju odložene obaveze koje su se u međuvremenu gomilale, nije baš realno. Jedino rešenje je – ili otpis ili dugoročni reprogram”, zaključuje prof. Radosavljević.

Direktor Unije poslodavaca Srbije, Srđan Drobnjaković za portal Biznis.rs ističe da je ovo udruženje tražilo od države da, zbog produžetka pandemije, iznađe snage i nađe mogućnosti da i u predstojećem periodu pomogne firmama još jednom finansijskom injekcijom.

“Ovo tražimo, jer bi se u suprotnom masa njih ugasila. Znamo da je to jako teško. Ali, ako želimo oporavak privrede, država mora da pomogne da se pokriju osnovni troškovi koje je poslodavac u obavezi da plaća, a koji se samo umnožavaju. Postavlja se i pitanje, kako će se puniti budžet i plaćati zdravstvo, ako se ne plaćaju porezi i doprinosi na zarade”, naglašava Drobnjaković.

On kaže i da postoji statistika koja vrlo precizno prati koji su sektori najugroženiji. Svi, ističe on, znamo da su to turizam, ugostiteljstvo, tekstilna industrija i deo saobraćaja.

“Osim direktne pomoći, država mora da olakša poslovanje i kroz poreske olakšice. U poslednjem predlogu tražili smo od Vlade Srbije da se smanji PDV na hranu na deset odsto, kao i da se najugroženiji sektori oslobode plaćanja poreza na dobiti, kao i da se obustavi uvođenje novih taksi i na republičkom i na lokalnom nivou”, navodi Drobnjaković.

Prema njegovim rečima, nije dobro što nije nađen sluh kako bi proradili ugostiteljski objekti.

“Ovaj sektor bi mogao da radi, istina sa smanjenim kapacitetom, ali bi bio obezbeđen minimum za pokriće troškova plata zaposlenih. Samim tim, ne bi dolazilo do otpuštanja, a i država bi punila budžet. Mislim da se mora naći balans između brige za zdravlje i brige za privredu. U protivnom, dolaziće do velikog otpuštanja, sa nesagledivim posledicama”, zaključuje direktor Unije poslodavaca Srbije.