Zbog nacionalnih podela propušten „globalni trenutak evra“

Četiri meseca nakon što je predsednica ECB Kristin Lagard najavila „globalni trenutak evra“, ideju da zajednička evropska valuta iskoristi potrese izazvane američkom trgovinskom politikom i ojača svoj međunarodni značaj, malo toga se pomerilo sa mrtve tačke.

U govoru u Berlinu ona je u maju poručila da je uzdrmana dominacija dolara šansa da Evropa pokaže političku odlučnost i učvrsti temelje evra kao globalne valute. Međutim, umesto jedinstva, prevagnule su nacionalne podele i drugi prioriteti, rat u Ukrajini, odnosi sa Vašingtonom i unutrašnje političke krize, prenosi Reuters.

Lagard je smatrala da je trenutak povoljan, dok dolar slabi, evro je dostigao četvorogodišnji maksimum i postao druga najzastupljenija svetska valuta, sa oko petine udela u globalnim rezervama i međunarodnoj trgovini. Dok su očekivanja bila velika, reformske inicijative koje bi evro učinile snažnijim investicionim utočištem zapale su u ćorsokak.

Predlozi za zajedničko zaduživanje u cilju stvaranja dovoljno „bezbednih“ obveznica koje bi konkurisale američkim trežerima naišli su na otpor Berlina i severnih prestonica, koje ne žele da dele rizik sa, kako ih doživljavaju, rasipnim državama juga.

Ni ideja o uniji tržišta kapitala, koja bi ujedinila fragmentisano finansijsko tržište evrozone, nije naišla na bolju sudbinu. Manje države sa snažnim finansijskim sektorom, poput Luksemburga i Irske, strahuju da bi premeštanje regulatornih nadležnosti u evropske institucije oslabilo njihove pozicije. Time su potonuli i planovi da se Evropska agencija za hartije od vrednosti ustroji po modelu američke agencije SEC.

Slično je bilo i sa projektom digitalnog evra. ECB je održala brojne rasprave i predstavljala projekat kao odgovor na uspon kriptovaluta i američkih stabilkoinova, ali zakonodavni proces se otegao, a najraniji rok za njegovo uvođenje pomeren je na 2026. godinu. Lagard nije krila razočaranje sporim tempom i činjenicom da se digitalni evro teško može pojaviti do kraja njenog mandata.

Dok evropske prestonice oklevaju, dolar ostaje nedostižan. On i dalje čini tri petine globalnih deviznih rezervi i ostaje glavna valuta u kojoj se obavljaju transakcije na svetskom tržištu energenata i sirovina. Evro jeste globalna „druga violina“, ali do titule prve valute sveta još ga deli duboka institucionalna i politička provalija.

Lagard, međutim, ne odustaje. U nedavnom govoru u Parizu ponovo je upozorila na „pukotine u geoekonomskom oklopu Evrope“ i pozvala lidere da ih saniraju. Za sada, ipak, njeni apeli ostaju usamljen glas u moru podela i neodlučnosti, dok Evropa nastavlja da gubi dragoceno vreme u trci sa dolarom i sve ambicioznijim kineskim juanom.