Agilna metodologija za bolju organizaciju biznisa, ali i privatnog života

Pojam ’Agile’ najčešće je asocijacija na IT industriju, ali to je ipak samo jedno usko shvatanje ovog metoda. Naime, agilna metodologija nalazi svoju primenu u velikom broju različitih industrija. Agilno razvijanje softvera se bazira na postepenom pristupu koji se ponavlja, dok se agilnost odnosi na bilo koji proces koji se podudara sa konceptima Agilnog manifesta (Agile Manifesto). Naime, u februaru 2001. godine, 17 programera koji su se bavili razvojem softvera sastali su se kako bi razgovarali o lakšim metodama razvoja softvera.

„Kroz svoju karijeru sam, pored firmi iz IT industrije, imao priliku da radim na uvođenju agilnog u firme iz bankarske, farmaceutske, prehrambene, kao i mnogih drugih industrija, kako lokalno, tako i globalno. Ono što se javlja kao česta greška je da kompanije pokušavaju da implementiraju ovu metodologiju samo zato što je ’Agile’ trenutno u biznisu možda i najglasnija nova moderna reč (buzzword)“, objašnjava za Biznis.rs agilni kouč (Agile Practitioner), Aleksandar Markuš.

On dodaje da je menadžment velikih kompanija pod pritiskom da ide u korak sa konkurencijom, a vrlo često nema resurse i kompetencije potrebne da implementacija agilne metodologije bude uspešna.

„Tu na scenu stupaju agilni pioniri sa ciljem da odrade procenu trenutnog stanja u organizaciji i pomognu i isprate proces uvođenja agilnog načina razmišljanja u kompaniju. Tzv. agilni način rada ima četiri agilne vrednosti i 12 agilnih principa koje se mogu pronaći u Manifestu agilnog razvoja softvera (Agile Manifesto). Velike kompanije teže da realizuju agilnu transformaciju koristeći ove principe, kako bi se na lakši način izborili sa svakodnevnim izazovima. Postoje razne prepreke u poslovanju korporacija, poput nemogućnosti da se predvidi tačan datum isporuke proizvoda punog kvaliteta. ‘Agile’ taj problem rešava tako što propoveda redovno isporučivanje primenljivog proizvoda. Na taj način korisniku dajemo nešto što je upotrebljivo u kraćem vremenskom intervalu i prilagođavamo se novim zahtevima koje prikupljamo od njega. Na kraju dana, proizvod ili usluga koji funkcionišu, jesu osnovno merilo napretka“, ističe naš sagovornik.

Inače, Agilni manifest predstavlja veliki kontrast tradicionalnom Project Manager’s Body of Knowledge (PMBOK), koji sadrži vodič i standarde. Odnosno, agilna metodologija, umesto detaljnog planiranja na početku projekta, je zapravo otvorena za promenu zahteva tokom vremena trajanja projekta i podstiče stalne povratne informacije od krajnjih korisnika. Timovi koji učestvuju u projektu rade na ponavljanju tokom određenog vremenskog perioda, a ovaj rad je organizovan na osnovu bekloga (backlog), koji predstavlja listu karakteristika ili tehničkih zadataka koje tim održava, i oni su neophodni i dovoljni da se završi projekat. Prioriteti bekloga se zasnivaju na vrednostima biznisa ili zahtevima klijenata. Cilj svakog ponavljanja je da se napravi radni proizvod.

U agilnoj metodologiji, menadžment kompanije podstiče timski rad, odgovornost i komunikaciju, pre svega licem u lice. Oni moraju da rade zajedno sa programerima kako bi uskladili proizvod sa potrebama korisnika i ciljevima kompanije. U poslovanju je, kako kaže Markuš, jedno od vanvremenskih pitanja da li proizvod ili usluga koje kompanija isporučuje ispunjavaju stvarne potrebe kupaca.

„Agilni način rada propagira spremno prihvatanje promene zahteva korisnika, čak i u kasnim fazama projekta. Agilni procesi omogućavaju uspešno prilagođavanje izmenjenim zahtevima, što za rezultat ima prednost u odnosu na konkurenciju. Zadovoljan klijent je, prema ’Agile’ principima – najviši prioritet. Iako je ’Agile’ široko primenjiv u svim sferama biznisa, u nekim slučajevima je pametnije pristupiti problemu koristeći tradicionalni pristup vodopada (Waterfall metodologija). Ukoliko se za primer uzme projekat građenja mosta, gde su početni zahtevi kristalno jasni i nepodložni promenama, gde se ništa novo ne može naučiti tokom procesa izgradnje i gde se vrednost dobija tek pri završetku konstrukcije, primena tradicionalnog pristupa je i više nego očigledna. To je jedan od najvećih izazova sa kojima se u današnje vreme susreću kompanije. Biti u trendu i reagovati na promene, a ne žrtvovati u hodu tradicionalne procese i metode koje dobro funkcionišu“, navodi agilni kouč.

Kada se govori o načinu primene, agilna metodologija je, smatra naš sagovornik, izrazito širok pojam iz čijih se okvira mogu izvući razni korisni recepti i alati koji pojedincima mogu da posluže i u sopstvenom razvoju i životu, a ne samo u biznisu.

„Meni je, na ličnom nivou, ’Agile’ pomogao da bolje organizujem dan i obaveze, što mi je donelo više slobodnog vremena i kvalitetnije provođenje istog. Moj savet svima je da uskoče u svet agilnog i daju mu šansu. Bez obzira da li je zarad biznisa ili privatnog života, siguran sam da se može pronaći nešto korisno i primenljivo“, zaključuje Markuš.