Domaći radnici na internetu i dalje čekaju nove regulative

Burne reakcije frilensera na najavu vlade o oporezivaju

PoreziPreduzetnikU fokusu

27.9.2021 08:35 Autor: Ljiljana Begović

Burne reakcije frilensera na najavu vlade o oporezivaju Burne reakcije frilensera na najavu vlade o oporezivaju
Egipat je objavio da planira da oporezuje blogere i druge jutjubere, zanimanja koja dosad nisu bila regulisana zakonom. Najava vlade izazvala je buru reakcija... Burne reakcije frilensera na najavu vlade o oporezivaju

Egipat je objavio da planira da oporezuje blogere i druge jutjubere, zanimanja koja dosad nisu bila regulisana zakonom. Najava vlade izazvala je buru reakcija u najmnogoljudnijoj arapskoj zemlji, čiji stanovnici su veoma skloni korišćenju društvenih mreža.

Poreska služba ministarstva finansija pozvala je „blogere i jutjubere“ da prijave svoje prihode ako su „u godinu dana zaradili 500.000 egipatskih funti i više“, ili više od 27.000 evra. Poreznici su najavili da su u kontaktu sa kompanijama Facebook i YouTube, kako bi identifikovali proizvođače sadržaja koji donose prihod.

Egipat ima skoro 60 miliona korisnika interneta, među kojima je 49 miliona prijavljeno na društvenim mrežama, prenosi Tanjug.

Foto:Pixabay.com

U Srbiji domaći frilenseri i dalje čekaju novi Zakon o fleksibilnim oblicima rada koji bi trebalo da reši i budući način oporezivanja.

Prema merenjima Centra za istraživanje javnih politika, u poslednjem prolećnom merenju bilo je aktivno samo 23,3 odsto radnika na internetu, nasuprot 44,8 procenata njih koji su bili angažovani u oktobru 2020. godine. U svim profesijama bez izuzetka smanjen je broj frilensera (bez obzira da li se radi, na primer, o oblasti pisanja i prevođenja, multimedije i kreativnih usluga ili oblasti IT).

Kako su ranije za naš portal izjavili predstavnici udruženja internet radnika Srbije (IRS), izmene Zakona o porezu na dohodak građana, kao i sve izglednija namera države da izbegne da se sistematski pozabavi regulisanjem poresko-pravnog statusa internet radnika, imaće za posledicu da veliki broj online radnika prestane da se bavi ovim poslom.

“Inercija države destimulativna je za ovakav oblik poslovanja, tako je bilo u slučaju nerada Poreske uprave, tako je i sada kada postaje evidentno da radne grupe za pripremu novog zakona neće biti. Alternativa sa kojom ostajemo, kao što je registrovanje preduzetničke delatnosti, neće biti isplativa za najveći broj frilensera. Zbog svega ovoga, najveći broj frilensera prestaće da prihoduje na ovaj način, jedan deo će otići u zemlje u kojima će moći da prihoduju bez pravne neizvesnosti, dok će oni koji nemaju uslove za odlazak biti „osuđeni“ na poresku evaziju da bi preživeli sa prihodima koje ostvaruju”, smatraju naši sagovornici.

Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu (URI) smatra da su frilenseri u izuzetno nezavidnoj situaciji, jer očekuju razrešenje problema koga nema na vidiku.

“U udruženju intenzivno razgovaramo sa članovima koje su sada zadesile dve muke – gubitak posla i realna bojazan da neće imati odakle da plate dugovanja kada im stignu poreska rešenja. Nekoliko puta smo se javno oglasili povodom ugroženosti predavača engleskog, takođe izrazili nezadovoljstvo što vlada još uvek nije oformila radnu grupu za novi zakon o fleksibilnim oblicima rada. Nastavnici engleskog će, kako za sada stoje stvari, morati da potraže druge frilens poslove, nauče nove veštine, a potražnja za online poslovima je sve veća usled pandemije, dok su zarade sve manje”, navodi Petrović.

Suosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika Branka Anđelković, objašnjava za Biznis.rs da radnici u nestandardnim formama rada, uključujući frilensere, ne samo što lakše dobijaju otkaz već često ostaju bez prava, kao što su nadoknada u slučaju nezaposlenosti, (invalidskog) osiguranje zbog povrede na radu, pravo na bolovanje, godišnji odmor, porodiljsko odustvo/odsustvo oca, itd.

“O ostalim ograničenjima koja proizilaze iz ovakvog statusa da i ne govorimo, kao na primer o nemogućnosti korišćenja stambenog ili bilo kog drugog kredita. Frilenseri čiji su poslodavci van zemlje već plaćaju visoki ceh: zbog asimetrične pozicije i neadektvanog pravnog okvira u Srbiji njihov rad je postao skup zbog svih poreskih obaveza koje imaju prema državi. U isto vreme njihova radna i socijalna prava su i dalje nezaštićena”, zaključuje Anđelković.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.