Da li bi poreski krediti spasili domaće privrednike?

Kako je korona kriza devastirala poslovanje određenih delatnosti, mnogi privrednici traže načine kako da se izbore sa tekućim troškovima, ali i kako da vrate svoj biznis „u život“.

Jedan od načina pomoći privredi bila bi i neka vrsta poreskog kredita za investicije u osnovna sredstva.

Velika većina privrednika se seća i poziva na vraćanje člana 48. Zakona o porezu na dobit, koji je omogućavao pravnim licima da koriste kao poreski kredit 20 odsto izvršenog ulaganja, odnosno 40 procenata za mala pravna lica. Tada su bila samo mala, srednja i velika pravna lica.

Razvrstavanje i na mikro, po veličini, uvedeno je kasnije. Umanjenje je moglo da bude najviše do 50 odsto obračunatog poreza (kasnije je smanjeno na 33 odsto), odnosno 70 procenata za mala pravna lica. Ako u istoj godini umanjenje po osnovu poreskog kredita premašuje 50 odsto, odnosno 70 procenata obračunatog poreza za tu godinu, razlika se mogla preneti u sledeće godine. I tako u narednih 10 godina.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica koji je stupio na snagu 7. 12. 2013. godine, propisano je brisanje člana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, odnosno ukinuto je pravo na korišćenje poreskog kredita po osnovu nabavki osnovnih sredstava.

“Nepostojanjem poreskog kredita za MMSP sektor bitno se otežava finansijsko planiranje i destabilizuje investicioni ambijent u Republici Srbiji”, kaže za Biznis.rs direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS), Srđan Drobnjaković.

Iz NALED-a za naš portal kažu da je izmenama Zakona iz decembra 2013. godine ova olakšica potpuno ukinuta, ali da su istovremeno uvedeni podsticaji za nove investicije.

“Time su umanjene mogućnosti mnogih postojećih kompanija za intenzivnija ulaganja i otvaranje novih radnih mesta, pre svega u odnosu na nove investitore. To je po svemu sudeći dovelo i do relativno negativnih posledica po poslovanje dela kompanija u Srbiji”, navode iz NALED-a.

Srđan Drobnjaković kaže da mogućnost koja je ostavljena za male firme i preduzetnike neostvariva.

“Oslobađanje plaćanja poreza na dobit ostala je kod ulaganja od više od jedne milijarde dinara i zapošljavanja na neodređeno vreme najmanje 100 lica (član 50a Zakona o porezu na dobit)”, objašnjava naš sagovornik.

Činjenica je da se mnogi sećaju da su tada kada je postojao poreski kredit mnogi preduzetnici poslednji put obnovili svoju opremu.

“Smatramo da treba tražiti vraćanje poreskih olakšica za privredu. Ne insistiramo isključivo na starom rešenju, već treba pronaći šta je to što je prihvatljivo za državu, ali isto tako i za privredu. Takođe, delatnosti koje su u težoj situaciji, tekstilna industrija i određeni zanati treba da imaju razne druge poreske olakšice”, objašnjava Drobnjaković.

Naš sagovornik kaže da država, umesto da stimuliše kupovinu novih mašina, opreme, uređaja, sistema i alata, preduzima suprotne mere i otežava modernizaciju zastarelih proizvodnih i uslužnih kapaciteta privrede.

Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, prosečna tehnološka starost mašina, opreme i alata u privredi Srbije iznosi 30,5 godina, što je 12 godina ispod proseka Evropske unije, u kojoj prosečna starost mašina, opreme i alata u privredi iznosi 18,5 godina.

Privreda smatra da se ukidanjem ovog poreskog kredita negativno utiče na kvalitet proizvoda i usluga, konkurentnost domaće privrede, kao i na otvaranje novih radnih mesta, budući da privredna društva koja nabavljaju novu opremu, mašine i alate, po pravilu, zapošljavaju nove zaposlene da rade na tim sredstvima.

Premda je predlagač naveo da primena ovog zakona ne stvara dodatne troškove ni građanima ni privredi (naročito malim i srednjim preduzećima), ovim promenama posebno su negativno izložena mikro, mala i srednja privredna društva, naročito ona koja su u poslovnim planovima i projekcijama predvidela ulaganja u osnovna sredstva i razvoj kao nematerijalnu imovinu.

Iz Unije poslodavaca se zalažu za predlog od 100 odsto poreskog kredita za sva pravna lica i preduzetnike, bez ograničenja u odnosu na poresku obavezu. “Da poreski kredit koriste bez vremenskog ograničenja, najkraće u narednom roku od pet godina”, zaključuje Drobnjaković.

Sa stavom direktora Unije poslodavaca Srbije slažu se i naši sagovornici iz NALED-a, navodeći da bi ponovno uvođenje poreskog kredita za ulaganja u osnovna sredstva značajno pomoglo privredi.

“Time bi se preduzeća stimulisala da sprovode značajnije investicije, otvaraju nova radna mesta i ulažu u modernizaciju procesa rada. To je posebno važno u kontekstu aktuelne potrebe za intenziviranjem investicione aktivnosti preduzeća u smislu prevazilaženja negativnih ekonomskih posledica širenja pandemije”, objašnjavaju iz NALED-a.

Kako bi se to omogućilo, potrebno je izmeniti Zakon o porezu na dobit pravnih lica tako da se ponovo propišu poreski krediti za ulaganja u osnovna sredstva i to:

1) Da poreski kredit za sva pravna lica i preduzetnike, poreske obveznike, iznosi 100 odsto od izvršenih ulaganja u osnovna sredstva, bez ograničenja u odnosu na poresku obavezu

2) Da poreski obveznik ima pravo da koristi poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva iz prethodnih godina bez vremenskog ograničenja, odnosno najkraće u narednom roku od pet godina, što je rok uobičajen u uporednoj pravnoj praksi