Da li će se deca uskoro vratiti u igraonice?

Jedna od delatnosti koje su najviše pogođene pandemijom i epidemiološkim merama jesu igraonice, koje uglavnom ne rade više od godinu dana. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, od marta prošle godine do danas u Srbiji je zatvoreno 189 mesta namenjenih dečijoj zabavi.

“Igraonice su tokom pandemije Covid-19 virusa preživele osetnu krizu, veliki broj njih nije ni uspeo da je prevaziđe, što je rezultiralo zatvaranjem istih. Tokom trajanja mera kriznog štaba, igraonice skoro da i nisu radile, bilo je onemogućeno organizovanje dečjih rođendana, što donosi igraonicama veći deo prihoda. Tokom trajanja pandemije bilo je potrebno platiti zakupe, zarade i doprinose radnika i to sve sa nepostojećim prihodom”, navodi Marija Kiković iz igraonice ,,Extreme Kids’’.

Jedno od mesta koje su pre pandemije rado posećivali i roditelji i deca jeste igraonica koja se nalazi u TC Stadion.

“Ova kriza izazvana pandemijom je pokazala koliko su pojedini komercijalni sistemi vulnerabilni. Opstali su sistemi koji su bili brzi i fleksibilni, po mom mišljenju od presudnog značaja je bio adekvatan menadžment troškova, međutim šteta svakako postoji. Ugostiteljstvo je pogođeno možda i najviše, ipak obzirom da je u pitanju uslužna delatnost, oporavak bi trebalo da bude brži. Većina igraonica upravo se može podvesti pod kategoriju ugostiteljstva, pa verujem da će se po stabilizaciji epidemiološke situacije, veoma brzo vratiti u normalan režim prihoda. Dakle, većina igraonica, i to ona snalažljivija većina, je preživela”, objašnjava za Biznis.rs menadžer tržnog centra „Stadion“, Aleksandar Bojić.

Bojić kaže da je kod igraonica problem bio i taj što se ovaj deo ugostiteljskih objekata različito tretira u šifarniku delatnosti, budući da delatnost dečjih igraonica nije prepoznata te samim tim nema svoju šifru delatnosti.

“Zbog toga se mogu pronaći igraonice koje koriste šifru delatnosti ugostiteljstva, ali i šifru delatnosti sportskih objekata. U odnosu na to, primenjivao se i drugačiji tretman režima rada, međutim svakako je uvek bezbednost bila na prvom mestu. Igraonice su, dok su mogle da rade, bile verovatno najkontrolisaniji objekti od strane sanitarne inspekcije”, kaže menadžer tržnog centra „Stadion“.

Sa popuštanjem mera igraonice su krenule sa radom, pridržavajući se mera koje su i dalje na snazi, nošenja maski, dezinfekcije obuće i ruku pri ulasku. Takođe, polako počinju da se otvaraju i delovi igraonica koji su predviđeni za boravak roditelja, tj. njihov ugostiteljski deo.

“Sada možemo reći da su igraonice blizu toga da mogu da rade u nekom režimu koji bi bio prihvatljiv i sa aspekta održivosti poslovanja. Druga stvar je što lepe vremenske prilike ne pogoduju velikoj posećenosti igraonica u zatvorenom prostoru, ali se svi nadamo da će do početka visokih letnjih temperatura, naša država stati ‘na vrat’ epidemiji”, kaže Bojić.

Isto mišljenje dele i zaposleni u igraonici “Extreme Kids”. Marija Kiković kaže da je i sa popuštanjem mera jako teško prevazići krizu, jer dolazi letnji period kada igraonice imaju svakako smanjen obim posla, organizovanje rođendana i dalje nije moguće organizovati, što donosi najveći deo prihoda.

Iako su mnoge zatvorene, većina onih koji rade u dečjim igraonicama nadaju se da će masovnom vakcinacijom uskoro doći kraj epidemije, a samim tim i do normalizovanja rada.

“Život neupitno mora da teče. Sve će se vratiti u normalu veoma brzo, ekonomska šteta možda neće biti tako brzo sanirana, koliko ćemo se mi kao društvo navići da živimo po starom. Verujem u ekonomsku dobrobit imunizacije i smatram da je ekonomija direktno zavisna od brzine imunizacije stanovništva. To se i pokazalo već u zemljama koje imaju visoku stopu vakcinisanih. Apsolutno smatram da će biti razloga da krajem ove, ali cele sledeće godine bude normalno funkcionisanje ugostiteljskih objekata. Optimizam mi ne dozvoljava da očekujem loše scenarije, međutim sada svi mi u privredi imamo dragoceno iskustvo kriznog menadžmenta u pandemijskim uslovima, pa verujem da možemo svi kompletno mudrije postupati i smanjivati štetu od nekih budućih epidemisjkih talasa ili pandemija”, zaključuje Aleksandar Bojić.