Da li je velikom broju frilensera u Srbiji isplativo da budu preduzetnici?

Status frilensera u Srbiji još nije zakonski rešen. Radna grupa sastavljena od predstavnika vlade, nadležnih ministarstava i tri udruženja koja predstavljaju frilensere uveliko radi na predlozima rešenja koje bi zadovoljilo obe strane, kako radnike na internetu, tako i državu.

Iz Udruženja frilensera i preduzetnika Srbije (UFPS) kažu da se konstantno radi na predlozima kojima se reguliše status fizičkih lica koja radno angažuju strani poslodavci bez registrovane delatnosti na teritoriji Republike Srbije i samozaposlenih lica koja rade preko online platformi – frilensera.

Prema rečima naših sagovornika, glavni problemi frilensera su oporezivanje i ostvarivanje prava na plaćeno bolovanje i odmor. Problem predstavlja i zaštita od iznenadnog otkaza ili izostanka isplate, jer se u tim slučajevima frilenseri ne mogu obratiti inspekcijama ukoliko su im prava prekršena.

“Jedan od naših ciljeva je da u novom zakonskom rešenju dobijemo prava koja trenutno nemamo, a da naše obaveze budu proporcionalne tome”, navode iz UFPS.

Svakodnevno se na društvenim mrežama mogu videti ponude raznih firmi koje nude frilenserima zaposlenje, odnosno da preko takvih preduzeća ostvare prava na penzijsko i zdravstveno osiguranje. Takođe, deo frilensera odlučuje da sami otvore svoje preduzeće, odnosno da postanu preduzetnici.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, prošle godine je u Srbiji svoj biznis pokrenuo 34.381 preduzetnik, dok je od početka ove godine status preduzetnika ostvarilo novih 16.936 pravnih lica.

Koliko je frilensera među novoregistrovanim preduzetnicima – iz Udruženja frilensera i preduzetnika Srbije (UFPS) kažu da nemaju konkretne podatke, ali da je i dalje glavna prepreka za registrovanje kao pravno lice – neredovna zarada.

“Što se tiče frilensera, odnosno lica koja pružaju digitalne usluge inostranim klijentima, u šta mi imamo uvid na osnovu anketa koje su udruženja frilensera sprovela ranije, glavnu prepreku za registraciju po nekom od modela u Srbiji predstavlja nedovoljna i neredovna zarada. Smatramo da se situacija spram trenutnih ekonomsko-političkih dešavanja negativno odrazila i na primanja i količinu posla za frilens radnike”, ističu iz UFPS-a.

Za većinu frilensera koji ostvaruju mesečne prihode do 500 evra organizovanje kroz pravno lice je potpuno neisplativo, pošto neke fiksne mesečne obaveze iznose minimum 150 evra.

Neke od prednosti preduzetnika (iz ugla frilensera) su jednostavna registracija, jednostavno i brzo gašenje firme, mogućnost privremenog prekida delatnosti u mesecima kada fizičko lice ne radi (ne obavlja delatnost), pa tada nema ni obavezu plaćanja poreza i doprinosa.

Takođe, preduzetnik na raspolaganju ima i nekoliko oblika oporezivanja. Može izabrati paušalno oporezivanje, koje podrazumeva da se porez i doprinosi plaćaju na unapred određenu osnovicu prema rešenju poreske uprave ili da postane preduzetnik-knjigaš.

Poresko opterećenje zavisi od šifre delatnosti i visine prihoda koje preduzetnik ostvaruje.

Poreski savetnici se slažu u tome da preduzetnik može biti povoljan oblik organizovanja za frilensere, posebno za one koji nemaju stalne klijente i stabilne mesečne prihode, ali upozoravaju da ovaj način pravnog organizovanja sa sobom nosi jednu veliku manu, a to je problem koji se zove test samostalnosti.

Suština testiranja samostalnosti podrazumeva da budući preduzetnik prođe kroz devet kriterijuma i po svakom odredi da li je samostalan u odnosu na klijenta. Ukoliko utvrdi da nije samostalan po pet ili više kriterijuma, onda ne može da radi za klijenta kao preduzetnik, već saradnju može nastaviti kao fizičko lice ili kroz d.o.o.

Ako preduzetnik ne prođe test samostalnosti dužan je da plati porez na drugi prihod u visini od 20 procenata, kao i pripadajuće PIO doprinose u visini od 25,5 odsto, bez ikakvih normiranih troškova.

Rizik od pada na testu samostalnosti preduzetnika koji radi za stranog klijenta može koštati dodatnih 45,5 odsto na svaki ostvareni priliv, bez obzira na to da li su uredno izmirivane obaveze.

Od kada je test samostalnosti počeo da se primenjuje veliki broj preduzetnika koji se bave IT delatnošću poslovanje su nastavili kroz pravnu formu društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.).