Da li postati preduzetnik ili otvoriti d.o.o?

Možda su vas pandemija i trenutna kriza omele u započinjanju sopstvenog biznisa, ali svakako bi trebalo dobro razmisliti i posavetovati se kako otvoriti preduzeće. Za mnoge je to što deo preduzetnika ne vode knjige jedan od razloga da se odluče za tu varijantu.

Velika je razlika u tome da li osnivate preduzetničku firmu ili društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.).

Kada osnivate d.o.o to možete da uradite i sa recimo 100 dinara i odgovarate samo za tih 100 dinara, šta god da se dogodi. A kada ste preduzetnik odgovarate sa svom svojom imovinom. Ljudi obično nisu svesni te ogromne razlike.

„Ako neko ulazi u rizične poslove, a preduzetnik je, svoju odgovornost može da osigura, dok d.o.o. je društvo sa ograničenom odgovornošču, to znači da se odgovornost odnosi samo na uplaćeni ili uneseni kapital, preko toga ne postoji odgovornost. On kao vlasnik nema odgovornost, samo preduzeće“, objašnjava razliku za Biznis.rs dr Milan Kovačević.

Prednost poslovanja kao preduzetnik u odnosu na d.o.o je jedino kod paušalno oporezovanih, to je najčešći razlog zbog koga se ljudi odlučuju da rade kao preduzetnici.

Takođe, bitno je napomenuti da odgovornost preduzetnika za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz Registra APR. Što znači da poverioci preduzetnika mogu svoja potraživanja zahtevati sudskim putem od fizičkog lica preduzetnika i nakon brisanja iz registra.

Poreski savetnik iz PSK Accounting agency, Gordana Aritonović kaže da registracijom u Agenciji za privredne registre preduzetnik dobija matični broj i PIB kao i svako pravno lice, ali „preduzetnička radnja“ nije odvojen entitet od tog fizičkog lica. Upravo iz ovog razloga preduzetnik za obaveze prema trećim licima odgovara celokupnom svojom imovinom.

„Reč ‘preduzetnička radnja’ namerno stavljam pod navodnike zato što ona u Zakonu ne postoji kao formulacija. U Zakonu postoji samo preduzetnik, a ‘radnja’ se odomaćila kao naziv u svakodnevnom govoru da bi se nekako odvojilo to fizičko lice i ‘preduzetnička radnja'“, objašnjava Aritonović.

„Da biste bili d.o.o vi morate voditi knjige, a kao preduzetnik možete izabrati da li ćete biti preduzetnik koji će voditi knjige ili paušalac. Imate opciju da li ćete voditi knjige ili ne. Onda se kod poreske uprave registrujete za paušalno oporezivanje, dobijete procenu u odnosu na delatnost, lokaciju, odrede vam koliko oni misle da je vaš prihod, na to se obračunaju porezi i doprinosi i onda vi ne morate da vodite knjige“, kaže Kovačević.

Takođe, mnogi se pri odlučivanju da započnu sopstveni biznis vode i time da u slučaju prestanka sa radom, dugovanja ili drugih nepredviđenih okolnosti, članovi porodice preduzetnika snose odgovornost za dugove.

„Preduzetnik je registrovano fizičko lice koje obavlja delatnost, samo to fizičko lice, jedino u slučaju da je napravio ortakluk, pa je više njih registrovano, onda preuzimaju odgovornost svi. Članovi porodice ne odgovaraju za obaveze preduzetnika. Samo preduzetnik, jer je on solo lice, takoreći inokosni preduzetnik“, navodi Kovačević.

U slučaju da je preduzetnik suvlasnik sa nekim od članova porodice onda njegovo parče može da se tereti i taj deo u tom smislu može uticati na članove porodice.

Naš sagovornik smatra da ono na šta treba da paze preduzetnici je da su oni pod neograničenom odgovornošću, što znači da odgovaraju sa čitavom svojom imovinom.

Postoje mnoge nedoumice oko otvaranja d.o.o, Milan Kovačević smatra da postoji svest da je društvo sa ograničenom odgovornošću odnosno d.o.o nešto veće, iako je ono u suštini manje.

„Društvo sa ograničenom odgovornošću je ipak novijeg datuma, u prošlosti su se time bavili samo pojednici, ali u međuvremenu mnogo veći deo posla se obavlja preko privrednih društava, pa se onda stiče utisak da je d.o.o nešto veće, a često može biti obratno. Često kod nas, nažalost nema ni brige o tome da se stvari dovedu na svoje mesto“, kaže Kovačević.

Mi imamo društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarska društva koja nemaju nikakav kapital, tako da nemaju i baš nikakvu odgovornost.

Razlika je i u poreskoj stopi

Kao još jednu bitnu razliku između preduzetnika i d.o.o možemo navesti stope poreza koje su različite za ove dve pravne forme. Preduzetnik plaća porez na prihod od samostalne delatnosti u visini od 10 odsto, dok d.o.o plaća porez na dobit u visini od 15 procenata.

Većina lica se opredeljuje da poslovanje započne kao preduzetnik iz razloga što je to mnogo jednostavnija forma organizovanja. Preduzetnik slobodno raspolaže novcem sa preduzetničkog računa, i može ga podizati bez tzv. „pravdanja gotovinskim računima“.

„Ovo nije slučaj kod d.o.o, gde osnivač može samo da podiže dividendu, ne i novac u toku godine bez ‘pravdanja’.  Međutim, većina preduzetnika prelazi u d.o.o pravnu formu onda kada posao postane ‘ozbiljniji’ upravo iz razloga ograničene odgovornosti d.o.o“, zaključuje Gordana Aritonović.