Da li se iza jeftinih prodavnica krije dobar marketing ili loša finansijska situacija?

Iako su donedavno bile dobar kandidat za istoriju, radnje u kojima se potrošačima nudi jeftina roba ponovo predstavljaju sve češću pojavu na ulicama širom Srbije. Po poznatom principu “sve za sto”, “sve za evro” ili “od 99 do 999”, ove prodavnice postaju adresa na kojoj kupuje sve veći broj građana.

Osim pristupačnih cena koje nude ove radnje, listi njihovih “aduta” mogli bismo da dodamo i mogućnost da građani proizvode kupuju na komad ili u manjoj količini od, na primer, kilograma. Šta se krije iza ovoga, dobar marketing ili loša finansijska situacija potrošača?

Kako za Biznis.rs kaže ekonomista Saša Đogović, sve masovnija pojava ovih radnji nije stvar slučajnosti, već ekonomskih kretanja koja važe u našoj zemlji.

“Mi i dalje imamo nezadovoljavajuću kupovnu moć stanovništva, jer minimalna zarada ne pokriva minimalnu potrošačku korpu, što je jasan indikator. Uz to, polovina zaposlenih prima zaradu do 50.000 dinara, a najveći deo njih je u privatnom sektoru, što je posledica neselektivnog i netransparentnog davanja subvencija raznim delatnostima koje imaju niže prosečne neto zarade”, istakao je Đogović, dodajući da ipak ima nekakvog pomaka, ali ne dovoljnog.

Komentarišući ponašanje potrošača u “tržišnoj utakmici”, naš sagovornik navodi da je glavni kriterijum kojim se vode prilikom kupovine – cena proizvoda.

“Životni standard koji je nezadovoljavajući stvara potrebu za proizvodima niže cene, koja je i dalje dominantni faktor prilikom odlučivanja o kupovini. Imajući to u vidu, pomenute radnje imaju prođu na ovom tržištu. Zbog toga preduzetnici plasiraju robu takve vrste, a najbolji primer su „second hand“ prodavnice čija roba ovde ima veću tražnju nego što je to slučaj u razvijenim ekonomijama”, objasnio je Đogović.

On je naglasio i da o kupovnoj moći stanovništva govori i državni intervencionizam, koji je nastao kao odgovor na krizu izazvanu pandemijom korona virusa.

“Država koja daje jednokratnu pomoć penzionerima stavlja do znanja da su neke kategorije stanovništva u nepovoljnom položaju i da imaju nezadovoljavajuću kupovnu moć”, zaključio je Đogović. 

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović kaže za naš portal da u ovim radnjama najčešće kupuju građani slabije kupovne moći koji imaju određeni iznos koji su izdvojili za kupovinu.

“Radnje ‘sve za 100 dinara’ služe za građane slabije kupovne moći, koji u te radnje uđu sa tim psihološkim limitom, ili odrede da će potrošiti 100 ili 200 dinara, pa će kupiti jednu ili dve stvari, najčešće nekome za rođendan”, kaže Gavrilović.

Govoreći o odnosu cene i kvaliteta, Gavrilović je rekao da činjenica da je neki proizvod jeftin ne mora nužno da znači da je lošijeg kvaliteta.

“Kvalitet proizvoda verovatno može biti manji, ali ne mora da znači, zavisi šta se kupuje”, naveo je on, dodajući da Efektiva do sada nije dobila nikakve žalbe potrošača na ove prodavnice.

“Što se žalbi tiče, nemamo ih, jer pretpostavljam da sve i da bude nekih nesuglasica sa trgovcem niko neće da se bavi tako malim iznosom, a verovatno su ljudi i unapred pripremljeni na činjenicu da je moguć lošiji kvalitet,” zaključio je Gavrilović.