Da li su srpski preduzetnici spremni da stvore brend kojim će da trguju

Na našim prostorima kada se pomene franšiza, jasno je da je u pitanju saradnja naše firme sa nekim stranim brendom, jer su domaće franšize prava retkost.

Franšiza je repliciranje ili „kloniranje“ jednog uspešnog poslovnog koncepta na jednoj ili više lokacija gde vlasnik brenda prodaje pravo nekom drugom licu da koristi registrovano ime i kompletan sistem poslovnog znanja, i zahvaljujući tome na nekoj drugoj lokaciji počne da radi isti posao koristeći prepoznatljivost davaoca franšize.

Ekonomista Dr. Milan Kovačević za Biznis.rs kaže da u Srbiji, nažalost, ne postoji praksa pravljenja internacionalnih brendova, već da se uglavnom uvoze franšize kao što su McDonalds ili Coca-Cola.

„U Srbiji se otvaraju predstavništva raznih stranih kompanija. Mi nemamo izrazite brendove za koje bi neko po svetu imao interesa da to koristi kao franšizu“, konstatuje dr Milan Kovačević.

Svetski brendovi sa najviše franšiza na svetu su: Taco Bell – proizvođač meksičke hrane, Dunkin – lanac koji prodaje kafu, krofne i pekarske proizvode, slede The UPS Store, Popeyes Louisiana Kitchen, Culver’s, Kumon Math and Reading Centers, Jersey Mike’s Subs, Planet Fitness, 7-Eleven i Servpro, pokazuju podaci koje je objavio Entrepreneur.

Kada je reč o srpskom tržištu i domaćim franšizama Kovačević kaže da je bilo pokušaja, da je jedna naša kompanija probala u Kini da napravi franšizu, ali nažalost to nije uspelo, jer nema podsticaja za franšizing u Srbiji.

„Više podsticaja dajemo privlačenju stranih investitora da ovde ulažu pod bilo kakvim uslovima, i da oni ostanu. Nema pokušaja da mi neku našu kompaniju napravimo jakim brendom i da izraste u internacionalnu da bi mogla da pravi mrežu u drugim zemljama“, naglašava Kovačević.

Naš sagovornik objašnjava da postoje pokušaji  franšizinga domaćih kompanija, ali uglavnom se to svodi na širenje mreže u zemljama u regionu.

„Nažalost, ni kada je postojala Jugoslavija, mi nismo imali takve kompanije. Podravka je bila firma koja je imala prodaju po svetu, ali danas domaćih srpskih brendova u tom smislu nema. Primer može biti i farmacija, gde smo samo koristili licence i franšize drugih proizvođača, nikada nismo napravili nijedan originalan lek koji bi prodavali po svetu“, objašnjava Kovačević.

Prva stvar koju treba da znate je ukupna investicija da bi franšiza bila pokrenuta. Ovo bi trebalo da uključi troškove kupovine franšize, početni inventar i količinu obrtnog kapitala koji će vam biti potreban pre nego što počnete da zarađujete. Imajte na umu da ćete, verovatno, prvih meseci imati veće rashode nego što su prihodi.

„Isplativost franšize može biti različita, na primer velike su razlike između Pepsi i Coca-Cole, posao se obavlja onako kako odrađuje ona kompanija koja daje franšizu. Kada je reč o te dve kompanije, jer obe kod nas imaju dozvole za flaširanje i proizvodnju njihovih pića, one daju vrlo felksibilne mogućnosti. Možete sami u svom poslovnom prostoru da to radite, a mogu i oni da zakupe poslovni prostor i da vam daju franšizu. Sve zavisi od ugovora i načina na koji kompanija daje svoju franšizu. Isplativost franšize uglavnom zavisi od tržišnih uslova“, zaključuje Kovačević.

Franšizni biznis konsultant Bojana Vuković za naš portal kaže da, ako se odlučite na franšizno poslovanje, pre svega treba dobro da se informišete. Bitno je da u startu budete svesni kako ovaj sistem funkcioniše i šta su osnovni principi. Franšizu ne treba kupovati samo zato što vam je neko rekao da one sigurno uspevaju.

„Ono što se tek stidljivo pominje je da ne postoji ni jedan razlog zbog koga naši uspešni poslovni koncepti ne bi razmišljali o franšiziranju i izlasku na svetsko tržište. Poslednjih godina intenzivno radimo na edukaciji preduzetnika da ova mogućnost postoji i da treba razmišljati globalno. Mi ovde imamo sjajne brendove i poslovne koncepte koji su ‘zaglavljeni’ u tradicionalnom načinu poslovanja i razmišljaju lokalno jer je tako lakše“, zaključuje Vuković.